Јавни извршитељи: Неопходно увођење реда

Држава је данас преко јавних извршитеља много ефикаснија у наплати потраживања јавних комуналних предузећа. Погрешно је одбијати пријем решења и закључака извршитеља који се достављају путем поште, јер грађани тиме не спречавају даљи ток извршног поступка. Ускоро ће физичка и правна лица која имају ненаплаћена новчана или неновчана потраживања, а имају извршну или веродостојну исправу (пресуду, судско поравнање, фактуру, меницу и сл.), много лакше и ефикасније наплаћивати своја потраживања

По новом Закону о извршењу и обезбеђењу који почиње да се примењује од 1. јула наплата потраживања по свим предметима у извршном поступку, осим кад је у питању враћање запосленог на рад и извршење одлука у породичним односима, прелази са судова на јавне извршитеље.

Извршитељи су до сада искључиву надлежност имали у погледу наплате потраживања комуналних предузећа: вода, смеће, струја, телефон, интернет, ТВ претплата, паркинг сервис.

За поступање у осталим извршним предметима у којима је решење о извршењу донето на основу извршне или веродостојне исправе јавни извршитељи су до сада надлежност делили са судом, односно судским извршитељима. Међутим, искуство је показало да је наплата потраживања од стране суда ишла веома споро и то како због преоптерећености судова, тако и због немарности њихових службеника. Док би суд уопште и предузео неку радњу у поступаку наплате потраживања у извршном предмету прошле би две године у просеку. Поступак пред судом тече тако што се углавном сва потраживања без обзира на висину потраживања наплаћују пописом, проценом и продајом покретних ствари, без провере да ли дужник можда има зараду или пензију, како би се лакше дошло до наплате у том поступку. Судски извршитељ излази на адресу дужника како би му пописао и проценио имовину, а кад га не затекне, он му оставио обавештење да је долазио. У неким случајевима следећи излазак на терен ради пописа и процене покретних ствари извршног дужника судски извршитељ би заказивао тек кроз неколико година. Тако се наплата потраживања у извршним предметима пред судом развлачила и до десетак година. Као последица таквог начина рада, суд је постао претрпан предметима извршења којих се за све ове године уназад накупило око 30.000, па је уз мали број судских извршитеља просто и било немогуће очекивати да ће правосудни систем у овом делу уопште и функционисати.

Држава је 2012. године поставила прве (јавне) извршитеље. У Ваљеву су те канцеларије отваране поступно од јула 2014. године и данас их има пет. Наплата дуговања које грађани имају према комуналним предузећима за услуге које пружају грађанима кренула је много брже, од наплате на коју смо навикли када је суд спроводио поступак извршења. У канцеларију Наде Крсмановић од 2014. до данас пристигло је око 4000 решења за наплату. Социолошки је занимљиво да су на почетку све структуре становништва имале дуговања: од сиромашних и незапослених, па преко средњег слоја до директора угледних предузећа и установа. То говори да нисмо имали навику да плаћамо рачуне. Али када се видело да више нема шале, да је држава нашла механизам, дужници су протријерисани и сада су углавном то они који објективно имају муке да плаћају рачуне. Нада Крсмановић каже да око 40 одсто дужника којима се бави њена канцеларија нити су запослени нити имају пензију. Шта онда бива? Примењује се плаћање на рате и договор са грађанима да настале дугове измире у складу са својим могућностима. На крају се дуг ипак мора платити. Тај део становништва може да западне у двоструки проблем. Док плаћају дуг по тужби, гомилају се други рачуни и људи дођу у зачарани круг дуговања.

“Велика је грешка избегавање да се прими закључак извршитеља о наплати дуговања, јер се више не може рачунати на неефикасност ранијих судских извршитеља. Можда је део рачуна застарео јер комунални рачуни за физичка лица застаревају након годину дана, а за правна лица након три године, можда постоји неки други разлог за приговор, а дужник то не зна. Рок за приговор је 5 (пет) радних дана од дана пријема закључка извршитеља. У овом поступку постоје врло прецизни рокови. Ако два пута закључак шаљемо на адресу дужника, па се закључак врати, након провере адресе дужника преко Министарства унутрашњих послова, ми га истакнемо на огласну таблу суда и тиме се сматра да је закључак дужнику уручен”, каже Нада Крсмановић.

Или пример мештана Лелића и Лесковица. Они су самодоприносом изградили сеоски водовод. Касније су га на употребу и одржавање предали градском водоводу. Водовод није унапредио мрежу. Људи у најбољем случају имају воду један дан у седмици. Када у тај дан наиђе вода, она ствара притисак у цевима и ваздух покрене пропелер на водомеру који се врти као луд. И рачуни расту. Ови људи немају ништа против да плаћају рачуне, али да имају воду и да рачуни буду реални. Највећи број ових дужника је управо са оваквим наводима писао приговор и улазио у парнични поступак са комуналним предузећем, да би се утврдило ко је у праву.

Она је веома задовољна савесношћу дужника и њиховом спремношћу на сарадњу. Иако ту има парадоксалних случајева. Човек може бити тужен за дуг од 1.500 динара. Па када се урачуна, до скоро, такса за извршитеље од 4.680 динара, па тзв. награда за њихов рад по обављеном послу, мора се платити око 8.000 динара.  Министарство правде је од фебруара ове године смањило таксу за дуговања до 12. 000 са досадашњих 4.680 динара на 3.240 динара са ПДВ-ом.

Да ли је поступање извршитеља за наше сиромашне прилике превише репресивно? Да ли људи који немају где да зараде бивају кажњавани што немају стални извор прихода? Један део људи без запослења и пензије прибегава јавним радовима и тако плаћа своја дуговања.

А они који избегавају да плате дугове? Па, у крајњем случају следи попис и процена покретне имовине, која у највећем броју случајева и даље остаје у поседу дужника, али је они не смеју отуђити или оптерећивати. Уколико ни тада не измире свој дуг, покреће се поступак јавне продаје њихове имовине. И ту се појављују већ професионални купци који у Ваљево долазе из целе Србије. Аутомобили, компјутери, намештај…продају се по троструко нижим ценама. Но, то се за сада не дешава толико често.

Ето, комунална предузећа преко јавних извршитеља добрим делом успевају да наплате своја потраживања. То ће, по свему судећи, од 1. јула у разумном року моћи и физичка и правна лица која имају ненаплаћена новчана или неновчана потраживања, и то искључиво преко јавних извршитеља. Адвокати поверилаца (физичких и правних лица) који су већ покренули извршни поступак пред судом ће морати најкасније до 1. јула ове године да се изјасне да ли ће њихов предмет наставити да спроводи суд или извршитељ. Уколико се у том року не изјасне поступак пред судом ће се по сили закона обутавити.

Иначе, врло је битно нагласити да судови неће позивати повериоце писменим путем да се изјашњавају о томе ко ће спроводити извршење у њиховим предметима већ је обавеза на повериоцима да доставе суду обавештење о свом избору, како им предмет не би био обустављен.

Контролу над радом јавних извршитеља спроводе Министарство правде и Комора извршитеља.