Javni izvršitelji: Neophodno uvođenje reda

Država je danas preko javnih izvršitelja mnogo efikasnija u naplati potraživanja javnih komunalnih preduzeća. Pogrešno je odbijati prijem rešenja i zaključaka izvršitelja koji se dostavljaju putem pošte, jer građani time ne sprečavaju dalji tok izvršnog postupka. Uskoro će fizička i pravna lica koja imaju nenaplaćena novčana ili nenovčana potraživanja, a imaju izvršnu ili verodostojnu ispravu (presudu, sudsko poravnanje, fakturu, menicu i sl.), mnogo lakše i efikasnije naplaćivati svoja potraživanja

Po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju koji počinje da se primenjuje od 1. jula naplata potraživanja po svim predmetima u izvršnom postupku, osim kad je u pitanju vraćanje zaposlenog na rad i izvršenje odluka u porodičnim odnosima, prelazi sa sudova na javne izvršitelje.

Izvršitelji su do sada isključivu nadležnost imali u pogledu naplate potraživanja komunalnih preduzeća: voda, smeće, struja, telefon, internet, TV pretplata, parking servis.

Za postupanje u ostalim izvršnim predmetima u kojima je rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne ili verodostojne isprave javni izvršitelji su do sada nadležnost delili sa sudom, odnosno sudskim izvršiteljima. Međutim, iskustvo je pokazalo da je naplata potraživanja od strane suda išla veoma sporo i to kako zbog preopterećenosti sudova, tako i zbog nemarnosti njihovih službenika. Dok bi sud uopšte i preduzeo neku radnju u postupaku naplate potraživanja u izvršnom predmetu prošle bi dve godine u proseku. Postupak pred sudom teče tako što se uglavnom sva potraživanja bez obzira na visinu potraživanja naplaćuju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari, bez provere da li dužnik možda ima zaradu ili penziju, kako bi se lakše došlo do naplate u tom postupku. Sudski izvršitelj izlazi na adresu dužnika kako bi mu popisao i procenio imovinu, a kad ga ne zatekne, on mu ostavio obaveštenje da je dolazio. U nekim slučajevima sledeći izlazak na teren radi popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika sudski izvršitelj bi zakazivao tek kroz nekoliko godina. Tako se naplata potraživanja u izvršnim predmetima pred sudom razvlačila i do desetak godina. Kao posledica takvog načina rada, sud je postao pretrpan predmetima izvršenja kojih se za sve ove godine unazad nakupilo oko 30.000, pa je uz mali broj sudskih izvršitelja prosto i bilo nemoguće očekivati da će pravosudni sistem u ovom delu uopšte i funkcionisati.

Država je 2012. godine postavila prve (javne) izvršitelje. U Valjevu su te kancelarije otvarane postupno od jula 2014. godine i danas ih ima pet. Naplata dugovanja koje građani imaju prema komunalnim preduzećima za usluge koje pružaju građanima krenula je mnogo brže, od naplate na koju smo navikli kada je sud sprovodio postupak izvršenja. U kancelariju Nade Krsmanović od 2014. do danas pristiglo je oko 4000 rešenja za naplatu. Sociološki je zanimljivo da su na početku sve strukture stanovništva imale dugovanja: od siromašnih i nezaposlenih, pa preko srednjeg sloja do direktora uglednih preduzeća i ustanova. To govori da nismo imali naviku da plaćamo račune. Ali kada se videlo da više nema šale, da je država našla mehanizam, dužnici su protrijerisani i sada su uglavnom to oni koji objektivno imaju muke da plaćaju račune. Nada Krsmanović kaže da oko 40 odsto dužnika kojima se bavi njena kancelarija niti su zaposleni niti imaju penziju. Šta onda biva? Primenjuje se plaćanje na rate i dogovor sa građanima da nastale dugove izmire u skladu sa svojim mogućnostima. Na kraju se dug ipak mora platiti. Taj deo stanovništva može da zapadne u dvostruki problem. Dok plaćaju dug po tužbi, gomilaju se drugi računi i ljudi dođu u začarani krug dugovanja.

“Velika je greška izbegavanje da se primi zaključak izvršitelja o naplati dugovanja, jer se više ne može računati na neefikasnost ranijih sudskih izvršitelja. Možda je deo računa zastareo jer komunalni računi za fizička lica zastarevaju nakon godinu dana, a za pravna lica nakon tri godine, možda postoji neki drugi razlog za prigovor, a dužnik to ne zna. Rok za prigovor je 5 (pet) radnih dana od dana prijema zaključka izvršitelja. U ovom postupku postoje vrlo precizni rokovi. Ako dva puta zaključak šaljemo na adresu dužnika, pa se zaključak vrati, nakon provere adrese dužnika preko Ministarstva unutrašnjih poslova, mi ga istaknemo na oglasnu tablu suda i time se smatra da je zaključak dužniku uručen”, kaže Nada Krsmanović.

Ili primer meštana Lelića i Leskovica. Oni su samodoprinosom izgradili seoski vodovod. Kasnije su ga na upotrebu i održavanje predali gradskom vodovodu. Vodovod nije unapredio mrežu. Ljudi u najboljem slučaju imaju vodu jedan dan u sedmici. Kada u taj dan naiđe voda, ona stvara pritisak u cevima i vazduh pokrene propeler na vodomeru koji se vrti kao lud. I računi rastu. Ovi ljudi nemaju ništa protiv da plaćaju račune, ali da imaju vodu i da računi budu realni. Najveći broj ovih dužnika je upravo sa ovakvim navodima pisao prigovor i ulazio u parnični postupak sa komunalnim preduzećem, da bi se utvrdilo ko je u pravu.

Ona je veoma zadovoljna savesnošću dužnika i njihovom spremnošću na saradnju. Iako tu ima paradoksalnih slučajeva. Čovek može biti tužen za dug od 1.500 dinara. Pa kada se uračuna, do skoro, taksa za izvršitelje od 4.680 dinara, pa tzv. nagrada za njihov rad po obavljenom poslu, mora se platiti oko 8.000 dinara.  Ministarstvo pravde je od februara ove godine smanjilo taksu za dugovanja do 12. 000 sa dosadašnjih 4.680 dinara na 3.240 dinara sa PDV-om.

Da li je postupanje izvršitelja za naše siromašne prilike previše represivno? Da li ljudi koji nemaju gde da zarade bivaju kažnjavani što nemaju stalni izvor prihoda? Jedan deo ljudi bez zaposlenja i penzije pribegava javnim radovima i tako plaća svoja dugovanja.

A oni koji izbegavaju da plate dugove? Pa, u krajnjem slučaju sledi popis i procena pokretne imovine, koja u najvećem broju slučajeva i dalje ostaje u posedu dužnika, ali je oni ne smeju otuđiti ili opterećivati. Ukoliko ni tada ne izmire svoj dug, pokreće se postupak javne prodaje njihove imovine. I tu se pojavljuju već profesionalni kupci koji u Valjevo dolaze iz cele Srbije. Automobili, kompjuteri, nameštaj…prodaju se po trostruko nižim cenama. No, to se za sada ne dešava toliko često.

Eto, komunalna preduzeća preko javnih izvršitelja dobrim delom uspevaju da naplate svoja potraživanja. To će, po svemu sudeći, od 1. jula u razumnom roku moći i fizička i pravna lica koja imaju nenaplaćena novčana ili nenovčana potraživanja, i to isključivo preko javnih izvršitelja. Advokati poverilaca (fizičkih i pravnih lica) koji su već pokrenuli izvršni postupak pred sudom će morati najkasnije do 1. jula ove godine da se izjasne da li će njihov predmet nastaviti da sprovodi sud ili izvršitelj. Ukoliko se u tom roku ne izjasne postupak pred sudom će se po sili zakona obutaviti.

Inače, vrlo je bitno naglasiti da sudovi neće pozivati poverioce pismenim putem da se izjašnjavaju o tome ko će sprovoditi izvršenje u njihovim predmetima već je obaveza na poveriocima da dostave sudu obaveštenje o svom izboru, kako im predmet ne bi bio obustavljen.

Kontrolu nad radom javnih izvršitelja sprovode Ministarstvo pravde i Komora izvršitelja.