Јавни живот: Терор небитног

Превише је простора на електронским гласилима Ваљева било посвећено питању да ли ће проф. Михаило Јокић, председавати седницом градске скупштине која је била заказа за 4. март. Мало пре тога проф. Јокић је судском одлуком враћен на место председника Скупштине Града. Тада Скупштина није одржана због недостатка кворума, а 8. марта је заседање почело, па је прекинуто, јер се опет  остало без кворума. И пред то поновљено заседање на све стране се питало да ли ће проф. Јокић председавати или неће.
Професор је први пут објаснио да је раније заказао приватне обавезе, које није успео да одложи, а други пут „да ће седницом председавати када је он и закаже“. Михаило Јокић је довољно опрезан, интелигентан и искусан човек, да не доводи у питање свој утицај и углед када не мора.
Зашто говоримо о медијском претеривању? Место председавајућег седницом Скупштине једноставно нема тај значај, па звали се ви и Бан Ки Мун. Ви не можете против већине ни у усвајању дневног реда нити у вођењу седнице.
Неко би коначно требало да каже Љубомиру Брадићу, одборнику опозиционе „Победе“ да знатно смањи изласке за скупштинску говорницу, да не подиже тон, као и да без преке потребе не прекида скупштинска заседања. Све што Брадић каже девет пута излазећи за говорницу (са два прекида седнице, као задњи пут), могуће је постићи са 3-4 наступа без прекидања заседања.
Љубомир Брадић је веома активан одборник. Он је пре седам-осам година почео као заштитник права бораца, и као гласноговорник радника који су остали без посла и других социјално угрожених људи. Стекавши поверење тог света он има добар увид у ваљевске прилике, што му несумњиво користи у одборничком деловању.
Хоћемо да кажемо да је време да Љубомир Брадић усклади свој нарасли утицај с понашањем и наступима које такав утицај захтева. Све то може прецизније, умереније, мање бучно и инцидентно. Ако Брадић жели да га као свог прихвати и нешто умеренији слој грађана Ваљева, о томемора да размисли.
Лепе колегинице из електронскх медија превише су агресивне у постављању питања у мало битним темама. Да ли ће председавати или неће, што је седница хитно заказана, колико вам је младих на одборничкој листи, колико имате кандидата с факултетом, хоћете ли ви бити кандидат за градоначелника, зашто то кријете….
Заобилажење битних тема надомешта се агресивношћу у небитним. И ми треба да стекнемо утисак како се ради о непомрљивим борцима (боркињама) за истину!?
Политику која се прати, и њене протагонисте, треба посматрати шта чини за егзистенцијалну и сваку другу сигурност грађана; да ли свакодневно доприноси цивилизовању и уљуђивању Ваљева и односа у њему. Када сте на том становишту, онда можете бити и агресивни и оштри колико год сматрате за потребно.