Mikro, mala i srednja preduzeća finansiraju 40 odsto rada države, a nisu zadovoljna

Više od 90 odsto vrednosti domaće ekonomije dolazi iz malih i srednjih preduzeća, međutim, preduzetnici smatraju da nemaju dovoljnu pažnju. Država odgovara da su oni kičma privrede. Iz američkih sredstava obezbeđeni su povoljniji krediti za ruralni i održivi razvoj, za startapove i za žene u biznisu.

Mikro, mala i srednja preduzeća uspela su da se prilagode krizi, kupcima, zaposlenima. Kamen u cipeli – nedostatak radne snage i težak pristup povoljnijim kreditima, prenosi RTS.

„Podrum je zahtevao investiciju od 250.000 evra i mi nismo mogli da dobijemo tako veliki kredit ni od jedne banke, pogotovo što finansijska vrednost objekata u Aleksandrovcu nije dovoljno velika da pokrije tako veliki kredit“, izjavila je za RTS Nadežda Ivanović iz Vinarije Ivanović.

„Ne možete da nađete na tržištu rada osoblje koje je već obučeno i koje može odmah da krene da radi, morate dosta da uložite u te ljude. Drugo, izazov je da će ta mlada osoba, perspektivna, otići negde napolje gde su opet bolji uslovi“, poručuje Aleksandra Bogunović iz firme Vatrex Rescue.

Za veći rast i izvoz srpskih privrednika obezbeđeno je 400 miliona dolara preko Američke korporacije za međunarodno razvojno finansiranje. Kredite će odobravati četiri banke kojima su pokriveni rizici poslovanja. U prvoj fazi na raspolaganju je 272 miliona dolara.

„Sa posebnim fokusom na poljoprivredu, na nerazvijena područja, na održivi razvoj, na startap kompanije i kompanije koje vode žene. Dakle, upravo na ono što smatramo da je najveći pokretač razvoja naše ekonomije – mikro, mala i srednja preduzeća“, poručuje ministar finansija Siniša Mali.

U bruto društvenom proizvodu učestvuju sa gotovo 60 odsto. U izvozu robe sa 40 odsto. Zapošljavaju dve trećine svih koji rade u nefinansijskom sektoru.

„Pogotovo su važna u nekim sredinama gde velikih kompanija i nema, kao što su neki manji gradovi. Dodatno su ojačani napori u tom pravcu, tako da ćemo mi za narednu godinu spremiti i neke nove programe. U fokusu će nam biti i određene ciljne grupe koje do sada nisu bile toliko podržane“, navodi pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović.

Osim novca, preduzetnicima nedostaje i znanje. Konsultantske usluge za prilagođavanje evropskim pravilima nekada su doživljavali kao nepotreban trošak, danas kao investiciju.Čak 71 odsto preduzeća koja su prošla savetodavni program Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) povećalo je prihode, 53 odsto povećalo je broj zaposlenih, a 42 odsto njih izvoz.

„Tako da je vrlo dobro prepoznata ta potreba za poslovnim savetima i oni to koriste tako što sufinansiraju, znači nije potpuno finasirano od strane donatora i evropske banke“, naglašava Aleksandra Miladinović iz EBRD.

izvor RTS