Srbi na severu Kosmeta traže poštovanje osnovnih ljudskih prava

Brnabić je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, istakla da su Srbi napustili institucije na Kosmetu samo zato što su tražili poštovanje Briselskog sporazuma posle više od deset godina od njegovog potpisivanja.

Ona je podsetila na to da su Srbi bili u tim institucijama upravo zahvaljujući pomenutom sporazumu, istakavši da je duboko razočarana time kako međunarodna zajednica poima ljudska prava i osnovne demokratske vrednosti, kao i njenim odgovorom na niz provokacija Aljbina Kurtija prema Srbima i drugim nealbancima na Kosmetu.

Premijerka je rekla da je u decembru Kurti postavio Nenada Rašića, koji je na izborima dobio 0,17 odsto glasova, da bude predstavnik Srba na KiM u prištinskim institucijama.

Nismo imali adekvatnu reakciju Brisela. Imali smo reakciju koja je pozivala obe strane na deeskalaciju. Nisam tačno sigurna šta je u tom trenutku uradio Beograd, kao i Srbi na Kosmetu, navela je Brnabić.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je tek nakon oštre reakcije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića usledila nešto jasnija osuda toga.

Brnabić je istakla da je bilo više od 16 brutalnih provokacija, kršenja Briselskog sporazuma i upada do zuba naoružanih pripadnika kosovske policije, specijalnih snaga ROSU na sever Kosmeta.

Prema njenim rečima, Srbi sa Kosmeta su samo tražili da se poštuju njihova osnovna ljudska prava i da se bar zna gde je protivpravno privedeni Dejan Pantić i da li je dobio lekove.

Ona je rekla da je Kfor blokirao punkt Jarinje bodljikavom žicom i da kosovski specijalci naoružani marširaju danima po severu pokrajine i da se plaši eskalacije, ali da će Beograd učiniti sve da sačuva mir i kakvu-takvu stabilnost.

Premijerka je upozorila na to da, nažalost, ne postoji bilo kakva stabilnost za Srbe na Kosmetu, podsetivši na činjenicu da su samo u decembru privedena četvorica Srba, među njima i penzioner Gavrilo Milosavljević, raseljeno lice sa Kosova i Metohije, koji živi u okolini Beograda.

Brnabić je objasnila da je Milosavljević otišao u policiju u opštini Istok da prijavi protivpravno oduzimanje njegove imovine, ali da je tamo uhapšen i zadržan, dodavši da su pored njega, privedeni i Miljan Adžić, Dejan Pantić i Slađan Trajković.

Ona je naglasila da će Beograd nastaviti da vodi razgovore sa međunarodnom zajednicom, pre svega sa Briselom, dodavši da je predsednik Srbije u svakodnevnom kontaktu sa kosmetskim Srbima.

Predsednica Vlade je poručila da Beograd očekuje od međunarodne zajednice, pre svega od Brisela, ali i od Vašingtona, da izvrši pritisak na Prištinu da u najkraćem mogućem roku krene u implementaciju Briselskog sporazuma, što znači osnivanje Zajednice srpskih opština.

Dobili smo sva uveravanja i od strane predstavnika SAD Gabrijela Eskobara da će oni to učiniti u najkraćem roku, prenela je premijerka i dodala da smo u više navrata tokom decembra od Brisela čuli da pre bilo kakvih novih sporazuma mora doći do implementacije već potpisanih.

Brnabić je, govoreći o evropskim integracijama Srbije, rekla da ne smatra da su one ugrožene više nego ranije ili da su ugrožene više nego integracije Albanije, Severne Makedonije ili bilo koje druge zemlje Zapadnog Balkana.

Sada je na potezu Brisel zato što smo mi sve ispunili da se otvori i Klaster 3, koji je u vezi sa ekonomijom, konkurentnošću i privredom, rekla je ona.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je Evropska komisija u svoja poslednja dva izveštaja o napretku pozivala članice EU da otvore Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, ali da on ipak nije otvoren.

Premijerka je ocenila da je u pitanju politička odluka, a da su evropske integracije Srbije u stanju mirovanja zahvaljujući Evropskoj uniji, poručivši da će biti nastavljene reforme na evropskom putu zato što je to dobro za našu državu.

Brnabić je najavila da danas kreće javna rasprava o setu izmena i dopuna pravosudnih zakona kako bi se uskladili sa izmenama Ustava usvojenim na referendumu u januaru ove godine, dodavši da će se ti dokumenti naći u parlamentu u februaru naredne godine.

Istovremeno, premijerka je rekla i da povećanje plata i penzija u Srbiji ne samo da prati inflaciju, već je i veće od nje, dodavši da se procenjuje da će inflacija biti približno 11-11,5 odsto.

Prema njenim rečima, najniže povećanje plata je u javnom sektoru i iznosi 12,5 odsto, dok će povećanje za pripadnike Vojske Srbije biti 25 odsto, a minimalne cene rada 14,3 odsto, što je sve veće od inflacije.

Kumulativno povećanje penzija, zajedno sa ovim u novembru, jeste 20,8 odsto i značajno je više od inflacije, tako da smo jedna od retkih zemalja u Evropi, ako ne i jedina, koja ima povećanje plata, penzija i minimalca veće od inflacije, naglasila je predsednica Vlade.

Ona je istakla da će biti nastavljeno kontinuirano povećanje plata i penzija i tokom 2023. godine, naglasivši da će 2022. biti rekordna godina po broju stranih ulaganja, uprkos tome što je bila mnogo teža nego prethodna zbog rata u Ukrajini.

Premijerka je najavila da će sutra u Novom Sadu otvoriti razvojno-istraživački centar jedne renomirane svetske kompanije, a tokom januara još jedan centar, takođe, poznate svetske kompanije.