Миро Вуксановић добитник награде „Љубомир П. Ненадовић“

За најбољу путописну књигу на српском језику у сезони 2020/2021. године проглашена је књига „Бројчаник – путописни дневници“ Мира Вуксановића, коме је данас у Бранковини додељена награда „Љубомир П. Ненадовић“.

Одлуку да ова награда, која се осми пут додељује за најбољу путописну књигу на српском језику, буде уручена академику и писцу Миру Вуксановићу, донео је жири у саставу проф. др Радивоје Микић, проф. др Михаило Пантић и Владимир Шекуларац, уредник часописа “Путопис“ и саветник за библиотечку делатност.

Члан жирија проф. др Михаило Пантић се обратио скупу констатациојом да „свако ко воли и разуме књижевност зна да је путопис најстабилнији, од првих времена готово непроменљиви прозни облик  документарне, делимично функционалне или посвема фиктивне природе.“

„Измене које је у природи и структури путописа у књизи „Бројчаник“ Миро Вуксановић извршио су, дакле, троструке, и сведене на суштину гласиле би овако: путујем да бих сазнао, али не само о свету, већ и да бих на посебан начин осетио и видео себе; не путујем у даљину него у место рођења о којем писци не престају да пишу, конвенционално, али и по изузетку упечатљиво, као некада Исидора Секулић, а данас Милован Данојлић и Љубомир Симовић, као и треће, а могло би бити прво, чиним то у форми путописног дневника, фрагмент по фрагмент, онако како се дневници и пишу, вођен мишљу да мисао и доживљај треба ухватити и прибележити одмах, јер смо бића склона забораву…“, рекао је проф. др Михаило Пантић.

Директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“  Виолета Милошевић је уручила награду Миру Вуксановићу, који се у својој беседи осврнуо, пре свега, на знамениту Бранковину.

„Годинама, од времена док сам био студент и даље, до данас, кад год сам близу Ваљева, идем у Бранковину, и увек ми се чини да сам дошао први пут, да морам да дођем опет. Бранковина је бајка која је стварна. Такви случајеви се памте. Има их само понегде. Бранковина је чаровита свакоме ко зна историју  њеног средишта и ко зна именик људи који су такво средиште својим угледом створили“, надахнуто је казивао лауреат овогодишње награде „Љубомир П. Ненадовић“.

У име града Ваљева, добитника и скуп је поздравио Ненад Патијаревић, члан Градског већа задужен за културу.

„Библиотека је најстарија културна институција у Граду и на прави начин репрезентује Ваљево и организује ову манифестацију. У име Града могу да кажем да ћемо ми наставити да подржавамо овакве ствари и допринесемо, колико год је могуће, да овај догађај напредује и да у будућности манифестација буде на још вишем нивоу“, рекао је Ненад Патијаревић.

На свечаности која је одржана испред бранковачке цркве и гробова Ненадовића, наступио је Камерни хор „Абрашевић“, којим је дириговао Драган Васиљевић, као и Етно секција и гудачки квартет Музичке школе „Живорад Грбић“, под руководством професорке Милене Урошевић.

У оквиру свечаности је организована изложба о претходним добитницима ове награде, а они су др Милисав Савић, Радмила Петровић Гикић, Љубомир Симовић, Ласло Блашковић, Стеван Тонтић, др Александар Лаковић, др Никола Поповић.

Додели награде су присуствовали представници Министарства културе и информисања, које је и ове године подржало манифестацију, Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, Матице српске, представници библиотека, професори и ученици филолошког смера Ваљевске гимназије и ОШ „Прота Матеја Ненадовић“ из Бранковине, као и представници институција, медији и грађани.

Љубомир Ненадовић је био српски књижевник, дипломата и министар просвете, а рођен је у Бранковини 26. септембра 1826. године. Био је син проте Матеје Ненадовића и унук кнеза Алексе Ненадовића. Љуба Ненадовић је написао  пет књига путописа, писаних у облику писама. То су Писма из Швајцарске, Прва писма из Немачке, Писма из Италије, Друга писма из Немачке и Писма о Црногорцима.