Na velikoj sceni Centra za kulturu održana tradicionalna Svetosavska akademija
Bogonadahnutom rečju, stihom i pesmom u susret Savindanu, saborno je u čast najdragocenijeg izdanka srpskog naroda prineto blagodarje i poslata poruka o vernosti putu ka Carstvu Božjem, koji je Sveti Sava pre više od osam vekova trasirao svom rodu. Svetosavska akademija u Centru za kulturu, čiju organizaciju potpisuju Eparhija valjevska i Valjevska gimnazija, okupila je stvaraoce svih generacija. Poučno slovo o Svetom Savi proizneo je Preosvećeni Episkop novobrdski G. Ilarion, vikar Patrijarha srpskog G. Porfirija, a blagoslov sabranima uputio domaćin Preosvećeni Episkop valjevski G. Isihije
Jedinstven u vascelom rodu ljudskom kao princ, koji raskoš dvora zamenjuje za manastirske tišine. U biće srpskog naroda utkan kao najveći ikada rođen u njegovoj istoriji, utemeljitelj Crkve, škole, državnosti, lečilišta i svega bez čega nismo ono što smo i bez čega nemamo ni trenutak, ni trajanje. Samo kroz Svetu Evharistiju razumemo širinu i dubinu Svetog Save, njegovu želju da sve podredi Bogu, te su savindanska slavlja svojevrstan produžetak evharistijskih sabranja, besedio je Preosvećeni Episkop valjevski G. Isihije.
Ovo naše večerašnje sabranje, kojim proslavljamo velikog ugodnika Božjeg predstavlja samo produžetak jedinog, istinskog, svespasavajućeg slavlja i događaja Crkve- Svete Evharistije. Upravo je to mesto sudbonosnog susreta Rastka sa Hristom, mesta na kojem ćemo se i mi spasonosno susresti sa Bogom. To je mesto pomirenja braće, isceljenja svake rane nanete zavišću i sujetom. Mesto izgrađivanja nepokolebljivog identiteta čoveka i naroda Božjeg… Na temelju svete vere treba nam zidati dobra dela, jer niti koristi ispravnost života bez prave i prosvećene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje vere bez dobrih dela može izvesti pred Gospoda- poručio je Vladika Isihije, podsetivši na reči Svetog Save iz čuvene besede o pravoj veri, izgovorene 1220. godine u sedmovratoj Žiči, carskoj nemanjićkoj lavri.- Svetosavsku akademiju u zavičaju „najvećeg Srbina posle Svetog Save“ – Svetog Vladike Nikolaja, svojim pastirskim poukama ukrasio je Preosvećeni Episkop novobrdski G. Ilarion, vikar Patrijarha srpskog G. Porfirija.
Sećamo se u ove dane da imamo veru naših otaca Svetog Save i Simeona, a u valjevskom kraju shvatimo da je to vera i Prepodobnog Oca Justina i Svetog Vladike Nikolaja. Vera, koja i sada živi među našim ocima, od kojih je jedan i Patrijarh Porfirije, po čijem blagoslovu je i došao u Valjevo da učestvuje u praznovanju i prenese njegov blagoslov.Zagledan očima uma i lik Svetog Save, u njemu sam video dete koje, prema rečima Oca Justina, Gospod grli. On je ostao za večnost dete. On je naše dete, istakao je Vladika Ilarion.
Kada praznujemo Svetog Savu, to je kao da praznujemo naš Božić. Kao da praznujemo Hrista, a zapravo to i činimo, jer je divan Bog u svetima Svojim. Hrista praznujemo u Svetom Savi. Vidimo mladića nadarenog. Kažu, lepog, sa svim mogućnostima koje pruža ovaj svet. Princ, kome je sve nadohvat ruke. Ali, taj princ i lovac, onaj koji zna da se posluži prevarom, kako znate po žitiju koje pišu hilandarski monasi Teodosije i Domentijan, on postaje putnik, begunac i ono što je najbitnije i što je njegov životni izbor- postaje monah na Svetoj Gori. i sa Svete Gore ga promisao Božji vraća u svet da bude i graditelj, i pisac, i izmiritelj, i državnik, i diplomata i prosvetitelj. Kada želimo da govorimo o Svetom Savi, zapravo govorimo o svemu. Gde god da pogledamo kroz našu istoriju, mi vidimo tragove onoga što je zasadio Sveti Sava- poučio je Vladika Ilarion o „najlepšem srpskom detetu“.- „Ostajte ovde“ poručuje Aleksa Šantić. Poput zaveta snažno ove reči odjekuju kroz vekove. Kroz Kosovski boj, Kajmakčalansku bitku i brojne srpske epopeje.
„Ostajte ovde“ poručili su i valjevski gimnazijalci, predvođeni nastavnicima srpskog jezika i muzičke kulture Anđelkom Jeremić i Markom Tomićem, koji potpisuju režiju i odabir muzike istoimenog igrokaza, koji oživljava velikane, nadahnjuje i gradi dolazeće generacije. Svoj pečat slavljenju Svetog Save u Centru za kulturu dali su i crkveni horovi „Hadži Ruvim“ i „Emanuil“, sa dirigentima
Milicom Stepanović- Babamilkić i Vanjom Urošević, i Hor valjevske gimnazije pod upravom Nikoline Ninić.
Ovo naše večerašnje sabranje, kojim proslavljamo velikog ugodnika Božjeg predstavlja samo produžetak jedinog, istinskog, svespasavajućeg slavlja i događaja Crkve- Svete Evharistije. Upravo je to mesto sudbonosnog susreta Rastka sa Hristom, mesta na kojem ćemo se i mi spasonosno susresti sa Bogom. To je mesto pomirenja braće, isceljenja svake rane nanete zavišću i sujetom. Mesto izgrađivanja nepokolebljivog identiteta čoveka i naroda Božjeg… Na temelju svete vere treba nam zidati dobra dela, jer niti koristi ispravnost života bez prave i prosvećene vere u Boga, niti nas pravo ispovedanje vere bez dobrih dela može izvesti pred Gospoda- poručio je Vladika Isihije, podsetivši na reči Svetog Save iz čuvene besede o pravoj veri, izgovorene 1220. godine u sedmovratoj Žiči, carskoj nemanjićkoj lavri.
Sećamo se u ove dane da imamo veru naših otaca Svetog Save i Simeona, a u valjevskom kraju shvatimo da je to vera i Prepodobnog Oca Justina i Svetog Vladike Nikolaja. Vera, koja i sada živi među našim ocima, od kojih je jedan i Patrijarh Porfirije, po čijem blagoslovu je i došao u Valjevo da učestvuje u praznovanju i prenese njegov blagoslov.
Kada praznujemo Svetog Savu, to je kao da praznujemo naš Božić. Kao da praznujemo Hrista, a zapravo to i činimo, jer je divan Bog u svetima Svojim. Hrista praznujemo u Svetom Savi. Vidimo mladića nadarenog. Kažu, lepog, sa svim mogućnostima koje pruža ovaj svet. Princ, kome je sve nadohvat ruke. Ali, taj princ i lovac, onaj koji zna da se posluži prevarom, kako znate po žitiju koje pišu hilandarski monasi Teodosije i Domentijan, on postaje putnik, begunac i ono što je najbitnije i što je njegov životni izbor- postaje monah na Svetoj Gori. i sa Svete Gore ga promisao Božji vraća u svet da bude i graditelj, i pisac, i izmiritelj, i državnik, i diplomata i prosvetitelj. Kada želimo da govorimo o Svetom Savi, zapravo govorimo o svemu. Gde god da pogledamo kroz našu istoriju, mi vidimo tragove onoga što je zasadio Sveti Sava- poučio je Vladika Ilarion o „najlepšem srpskom detetu“.
„Ostajte ovde“ poručuje Aleksa Šantić. Poput zaveta snažno ove reči odjekuju kroz vekove. Kroz Kosovski boj, Kajmakčalansku bitku i brojne srpske epopeje.
