Неприхватљив језик уцена и претњи албанских политичара са Космета
Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Nela Kuburović upozorila je danas Savet bezbednosti UN na neprihvatljiv manir Prištine da se dijalog i proces normalizacije odnosa tretiraju kao sredstvo ucene prema srpskoj strani i evropskim partnerima.
Kuburović je na sednici na kojoj je razmatran tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN o radu misije svetske organizacije na Kosovu i Metohiji istakla da Srbija, uprkos brojnim izazovima, nastavlja da konstruktivno, odgovorno i posvećeno učestvuje u dijalogu sa ciljem rešavanja otvorenih pitanja u statusno neutralnom okviru.
Naša zemlja, dodala je ona, želi na taj način da doprinese stabilizaciji prilika i stvaranju uslova za nesmetani napredak regiona zapadnog Balkana ka članstvu u EU.
Kuburović je ukazala na to da je ovakav stav Prištine kulminirao početkom marta kada je kosovska skupština usvojila rezoluciju o prekidu dijaloga, koji se faktički vezuje za sudbinu jedne osobe koja se tereti za najmonstruoznije zločine.
Usledile su otvorene pretnje albanskih političkih lidera iz regiona prekrajanjem granica i stvaranjem takozvane „velike Albanije“ u slučaju da njihove ambicije u pogledu evrointegracija ne budu zadovoljene po ubrzanoj proceduri, naglasila je ona.
Uprkos tome što dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja najvažniji deo prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, ni u proteklom periodu nije bilo značajnijih pomaka na tom planu, navela je Kuburović, upozorivši na to da problem neće rešiti tek po koja uzgredna javna kritika upućena Prištini.
Potrebno je da se čuje ujedinjeni glas naših evropskih partnera i članica SB o neophodnosti da Priština što skorije izvrši svoje obaveze po pitanju ZSO, naglasila je ona, dodavši da ono što se dogovori nije i ne može biti mrtvo slovo na papiru, te da više nisu dovoljne prazne reči već konkretna dela.
Ministar pravde je ponovila da je Srbija iskreno posvećena očuvanju mira i primarno zainteresovana da se sačuvaju životi i imovina svih stanovnika pokrajine i stvore uslovi za održivi povratak interno raseljenih lica.
Međutim, aktuelna situacija na KiM daleko je od toga, na šta, kako je rekla, ukazuje i izveštaj generalnog sekretara UN.
Problemi sa kojima se suočavaju pripadnici nealbanskih zajednica, kao i intenzivna antisrpska kampanja doprineli su, kako je istakla, održavanju konstantnog nivoa etnički motivisanih napada na Srbe.
Kuburović je ukazala i na to da je na KiM sve krenulo od laži koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas čak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte.
Voker koji je bio na čelu Kosovske verifikacione misije OEBS-a, bio je dužan da postupa objektivno i nepristrasno, ali je zloupotrebio svoj mandat i misiju OEBS-a radi ostvarivanja ciljeva koji su danas razotkriveni i sastoje se u formiranju nezavisnog „Kosova“ i „velike Albanije“.
Neostvarivanje misije OEBS-a i vršenje velikog pritiska na Helenu Rantu da svoj forenzički izveštaj modelira prema njegovim željama, slanje lažnog izveštaja o navodnom masakru civila u selu Račak, sami za sebe, a posebno u kontekstu nedavnih izjava Vokera o planu stvaranja „velike Albanije“, jasno govore da je delovao na način koji predstavlja zloupotrebu mandata OEBS-a, a time i kršenje rezolucije SB 1203 (1998), rekla je Kuburović.
U tom kontekstu, ona je ukazala na to da se uloga Vilijama Vokera ne može okarakterisati na drugi način do korišćenje pozicije u jednoj respektabilnoj međunarodnoj organizaciji (OEBS-u) kako bi se stvorili politički uslovi za donošenje odluke o agresiji na SRJ, što potkrepljuje i nedavna izjava Viktorije Nuland koja potvrđuje da su SAD dvadeset godina ulagale u nezavisnost „Kosova“.
Način na koji je postupao Vilijam Voker i upotreba oružane sile protiv SRJ se ne može kvalifikovati na drugačiji način do kao flagrantno kršenje načela na kojima se temelji Organizacija UN, rekla je Kuburović.
Ona je upozorila na to da je na KiM i dalje na delu veoma rasprostranjena sistematska ugroženost ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica.
Poseban izazov bezbednosti u našoj južnoj pokrajini je u proteklom periodu predstavljao i trend nastavka procesa povratka islamističkih boraca sa bliskoistočnih ratišta i jačanje političkog i verskog ekstremizma, navela je ona.
U daljem obraćanju Kuburović je rekla da dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, Srbija smatra najprikladnijim sredstvom za izgradnju poverenja između srpskog i albanskog naroda na KiM, ali i važnim mehanizmom za podršku naporima EU usmerenim na učvršćivanje mira, stabilnosti i procesa evropskih integracija u regionu.
Upoizorila je, međutim, na to da dijalog u aktuelnom momentu ne donosi rezultate u meri u kojoj bi to mogao zahvaljujući nekonstruktivnom stavu Prištine i evidentnom nedostatku volje da se dogovoreno sprovede.
