Непринципијелна коалиција на власти пред новим локалним изборима у Ваљеву

Заседања овдашњег парламента дефинитивно би требало брендирати. Права је штета што ваљевски партијски кадровици ослоњени на локални буџет немају ама баш никаквог смисла за бизнис. Када би имали макар „грам“ предузетничког духа одавно би свој „аутохтони производ“ понудили ТВ кућама са националном фреквенцијом.

Све док нас градоначелник Ваљева, Станко Терзић (СПС) не изненади закључењем профитабилног уговора са неком комерцијалном ТВ станицом, мораћемо себично уживати у визуелно – тонској лоботомији актуелног сазива локалне скупштине. Додуше, са кратким паузама око 15 часова тек колико да протагонисти ове гротеске напуне батерије и нешто (незаслужено) презалогаје. Треба и у поподневном делу сапунице затупљивати народ за скромни хонорар од три хиљаде динара. Срећа је да се овај дефиле опскурних епизодиста из владајуће коалиције уз поједине залутале одборнике са неутољивим монетарним апетитом догађа тек једном у пар месеци. Разноразне Сораје , Станије, Ере и Змајеви који својим будалаштинама перманентно трују медијски етар, безазлена су и потпуно банална дружина у односу на „јунаке“ владајућег циркуса у граду на Колубари. Ипак, за разлику од ових наших политиканата, београдски ријалити антихероји бар имају некаква имена и презимена. Поседују харизму, већу или мању. Има ту и питорескних ликова, вербалних и елоквентних на неки симпатичан донекле и бизаран начин.

У ваљевској скупштини такви се једва могу побројати на прсте! У владајућој коалицији претежно састављеној од давно упокојених партија, одборници се више не фолирају. Огољени интерес експлицитно и вулгарно демонстрирају не марећи за своју репутацију. Маневарски простор им је временски јасно орочен и они то врло добро знају. Лајт мотив њиховог политичког ангажмана прецизно је формулисан у синтагми: „узми паре и бежи“. Нема ту више ни воље ни страсти да се зарад пуке форме макар и дилетантски одглуми улога народног трибуна. Лична корист је једино важна. Нови локални избори су се приближили. Остало је мање од два месеца да се наплати све што се може наплатити. Поента је, дакле, шчепати још један скупштински мандат. Већини то најчешће представља и једини капитал којим ће располагати у својој тужној професионалној каријери.

За позицију председника кућног савета у стамбеном улазу мораш, за почетак, изборити поверење најближих комшија! Владајући двојац: Терзић (СПС) & Ковач (ЛДП), таквих брига НЕМА. Никада их у досадашњем страначком деловању није ни имао . Закон о изборима као да је скоцкан за њих двојицу! Након силних година проведених у политици, заједно би, у најбољем случају, освојили три гласа на своје име и презиме! Некадашња персонификација ДС-а и ДОС-а (Жарко Ковач), човек који је на јесен 2000. године са својим партијским саборцима директно или индиректно формирао већину кризних штабова у граду, „ловећи“ исте оне људе којима је данас својевољно окружен – прича је за себе! (Не)доказани инжењер и убеђени стручњак за градску администрацију, како себе иначе доживљава, енциклопедијска је илустрација савршеног опортунисте. Његову политичку еволуцију током минулих петнаест година могли би, без размишљања, уврстити у новинарски фељтон „веровали или не“. Један од најострашћенијих противника СПС-а из 90-их година прошлог века, преко двадесет месеци обнаша функцију заменика градоначелника. Кредибилитет за евентуално политичко деловање на локалу проверио је не тако давне 2008. године, када је био на челу УГ „Прозор“. Добио је тог пролећа, ако нас памћење добро служи, таман толико гласова колико би се људи на једној скромној свадби могло спаковати под сеоску шатру. То му, шест година касније, није сметало да на ивици цензуса, без икаквих личних заслуга, као одборник ЛДП-а уђе у локални парламент. Будући да је у том периоду био незапослено лице без решене егзистенције, глатко је прихватио „непристојну“ понуду СПС-а и почетком 2014. године прешао у удобну фотељу другог човека града. Професионалац за управу на градском тргу, није се желео оптерећивати баналним идеолошким размимоилажењима са коалиционим партнером који му је даривао позамашно парче хлеба. Са алтернативом званом – биро за незапослене, не треба имати превише памети па резонски одабрати.

О градоначелнику Ваљева, Станку Терзићу, ваљда је већ све речено. Вечити политичар који је једва пар година издржао у својој струци (професор математике) худинијевски истрајава на различитим функцијама више од две деценије. Делујући најчешће у дубокој илегали осим када, у ретким ситуацијама, мора дочекивати важне госте из престонице те бројне „инвеститоре са запада“ – он као да левитира између јаве и сна. У томе је заиста ненадмашан! Нити га ко чује, нити га ко види. Дешева се, по каткад, да случајно набасате на њега у неком мрачном тешњарском сокаку док сањивих очију замишљено корача са погледом који сеже у даљину. Паметан човек, зашто би се под старе дане напрезао?! Једина његова брига скопчана је са чињеницома да баш ове календарске године навршава 64, а у пензију се, да зло буде веће, одлази тек у 65. години! Избори су на пролеће па је сва прилика да ће остати без фотеље. У конкретном случају, то значи – остати и без посла! И како сад’ ајте молим вас, да се овај добри и поштени домаћин, од детињства навикнут на ред, рад и дисциплину уопште домогне те фамозне 2017. године?? Зар после толико деценија аристократског хедонизма животарити пуним плућима изван удобног кабинета са тапацираним вратима? Дабоме, тамо би га и даље водили као да је заиста на послу. Он би по навици наставио са својим релаксирајућим шетњама уз реку. Истина, почесто оптерећен бременитим метафизичким дилемама Жан Пол Сартра на тему: „Биће и ништавило“. Треба, ипак, нечим прекраћивати време до следеће буџетске апанаже.

Са оваквим носиоцима власти у Ваљеву нешто се под хитно мора направити. Истинске вредности морамо благовремено брендирати док још егзистирају у локалној политици. Успемо ли поменуте ликове некоме увалити, макар и по симболичној цени, направићемо право економско чудо! Продати неупотребљиво – велика је мудрост. Купити – то већ може свака будала. Важно је само да поседује новац…