Zašto je važno u Srbiji baviti se temama zaštite životne sredine i koliko zelenim udruženjima na lokalu znači podrška? Na koji način mesta u Srbiji primenjuju standarde iz oblasti zaštite životne sredine? Događaj Zeleni susreti – izađi na zelenu granu okupio je više od 80 predstavnika udruženja i neformalnih grupa, kao i zelene aktere, koji su razgovarali o glavnim ekološkim problemima u mestima širom Srbije, ali i ulozi koju građani imaju u procesu zaštite životne sredine.
Ukupno 130 udruženja i neformalnih grupa je u prethodne tri godine dobilo mentorsku i finansijsku podršku u iznosu od 90 miliona dinara. Mentorska i finansijska podrška obezbeđena je u okviru projekta Zeleni inkubator koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ). Više od 270.000 direktno uključenih građana/ki u skoro 100 mesta u Srbiji tokom prethodne tri godine bilo je uključeno u sve zelene aktivnosti, što je pokazatelj da ekološke teme i problematika zaštite životne sredine treba da budu u stalnom fokusu građanskog aktivizma.
Ono što je važno jeste da iako naša zemlja ima i pravnu obavezu da u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji ispuni evropske standarde u Poglavlju 27, mi smo ti koji udišemo zagađen vazduh i živimo u nezdravoj sredini. „Evropskoj uniji je važno da u ovom procesu sarađuje sa donosiocima odluka, civilnim društvom, medijima i svim drugim akterima, a zelene inicijative pokreću sami građani kojima je potrebna podrška ukoliko želimo da ekonomski rast u svetu bude i održiv, kako za nas, tako i za buduće generacije“ smatra Antoine Avignon, programski menadžer za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena u Delegaciji Evropske unije u Srbiji
Udruženja i grupe deluju u raznim oblastima, od zaštite vazduha i prirode, uzimajući u obzir da su u prethodnom periodu pojedini gradovi u Srbiji bili među najzagađenijima na svetu, a mnogim biljnim i životinjskim vrstama opstanak je ozbiljno ugrožen. Podrška je pružena i za teme upravljanja otpadom jer su nagomilavanje plastike, spaljivanje opasnih materija, formiranje ilegalnih deponija takođe problemi sa kojima se suočava naša zemlja. Lokalni aktivisti rade i na uključivanju građana u borbu za smanjivanje posledica klimatskih promena, kao i problema zaštite voda, s obzirom na to da je Beograd jedina evropska prestonica koja ne prečišćava svoje otpadne vode. Do rešenja je moguće doći jedino kroz odgovorno postupanje vlasti i kroz uz uključivanje stanovništva, lokalnih proizvođača i udruženja.
Građani imaju pravo da se uključe u procese koji ih se tiču, ali često ostaju onemogućeni da se uključe u dijalog. Zeleni razgovori podrazumevali su konsultacije sa civilnim društvom i građanima o tome koliko su lokalne zajednice u Srbiji spremne za prelazak na cirkularnu ekonomiju, šta nam donosi energetska tranzicija, kako da se prilagodimo klimatskim promenama i mnoge druge teme. Podržana udruženja, zajedno sa Koalicijom 27 koju čini devet organizacija civilnog društva, sprovela su monitoring zelenih politika u našoj zemlji. Uvid u to na koji način mesta u Srbiji primenjuju politike i standarde iz oblasti zaštite životne sredine dostupan je na sajtu Koalicije 27 i prikazuje gradove i opštine u kojima je sprovedena analiza praćenja zelenih politika iz oblasti kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, kvaliteta voda i zaštite prirode.
„Civilno društvo je najbolji mehanizam koji predstavlja glas građana, jer su lokalne organizacije i neformalne grupe esencijalni deo svakog društva koji omogućava javnosti i u manjim lokalnim zajednicama da se uključe u dijalog. Pored finansijske podrške koju Beogradska otvorena škola pruža zelenim organizacijama i neformalnim grupama, veoma bitan deo podrške jesu i mentorska podrška i jačanje kapaciteta na lokalu“ istakao je Ekmel Cizmecioglu, programski menadžer za civilno društvo i ljudska prava u Delegaciji Evrposke unije u Srbiji.
Projekat Zeleni inkubator realizuje Beogradska otvorena škola, uz podršku Mladih istraživača Srbije i Inženjera zašitite životne sredine.
