Информације

Olivera Jevtić ostvarila dve pobede tokom vikenda u Beogradu i Zrenjaninu – Uspeh poznate atletičarke uz podršku i posvećenost

Uspeh poznate atletičarke uz podršku i posvećenost medicinskih stručnjaka

U Beogradu je u subotu održana tradicionalna „Ženska trka“ na Adi Ciganliji, a ubedljivu pobedu sa rezultatom 26,08 odnela je poznata srpska atletičarka Olivera Jevtić. Već u nedelju, Olivera se našla na pobedničkom postolju i na polomaratonu u Zrenjaninu.

Iako se mnogi pitaju kako i u petoj deceniji života uspeva da niže neverovatne rezultate, Olivera često ističe koliko joj je na putu do uspeha važna adekvatna medicinska podrška. O tome kako se naša atletičarka priprema za trke, ali i o značaju preventivnih i ostalih zdravstvenih pregleda za sportiste, razgovarali smo sa Oliverinim medicinskim timom koji brine o njenom zdravlju, ali i oporavku nakon trka.

Prof. dr  Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine, subspecijalista reumatologije i dr Miodrag Nastić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u zdravstvenom sistemu Medigroup, otkrili su kako se Olivera Jevtić pripremala za trku na Adi, ali su  podelili i najvažnije savete za održavanje zdravlja sportista, naročito trkača.

 

Zašto su pregledi reumatologa i fizijatra važni, kako za Oliveru, tako i za sve sportiste i koliko često treba da ih rade?

Dr Damjanov: Svako ko ima tegobe sa kičmom i u predelu kuka, kao što ima Olivera, mora da prođe pregled reumatologa kako bi se ustanovio njihov uzrok. Naime, uzrok tih tegoba može da bude različit, počevši od pritisaka na nerve koji izlaze iz otvora u donjem delu kičme, pa sve do upale određenog dela kičme ili zglobova. Svi koji osećaju takve tegobe moraju da obave pregled kako bi se utvrdio njihov uzrok, a nakon toga odredilo propisano lečenje. Olivera, kao i svaki vrhunski sportista mora da ima redovne preglede koji su propisani pravilima, bez obzira da li je nešto muči ili se oseća savršeno zdravo. Ti redovni pregledi su obavezni i nikako ih ne treba preskakati ili izbegavati.

Dr Nastić: Danas je profesionalno bavljenje sportom veoma naporno za organizam. Ukoliko se vrše redovni periodični pregledi sportista, mala je šansa da se tokom bavljenja sportskim aktivnostima razvije neki poremećaj koji će ostati neprimećen. Sportski pregled treba da se obavi dva puta godišnje, a pregled fizijatra po potrebi.

 

Šta sve obuhvata pregled i šta je važno ustanoviti pred jednu važnu trku, kada govorimo o sportistima?

Dr Damjanov: Generalno svi sportisti imaju redovne rigorozne zdravstvene kontrole, prilikom kojih se proverava pre svega kardiovaskularni sistem – stanje srca, krvnih sudova, pluća i drugih organa. Pregledi se obavljaju kako bi se jasno ustanovilo da li osoba može da podnese intenzivnije napore, naročito kada je reč o profesionalnom bavljenju sportom. Dakle, to je nešto što je obavezno za sve sportiste i što je neophodno uraditi kako bi se izbegli problemi koji mogu da nastanu ukoliko se ne otkriju neke skrivene bolesti koje mogu da ugroze zdravlje, a ponekad, nažalost, i život sportiste.

Dr Nastić: Sportski pregled u širem smislu obuhvata fizikalni pregled sa antropometrijskim merenjima, elektrokardiografski pregled (EKG) sa tumačenjem rezultata, kao i obavezne laboratorijske analize. Sa druge strane, pregled fizijatra obuhvata pregled mišićno zglobnog sistema. Kod sportista, kao što je Olivera, obavezan je pregled stopala, skočnih zglobova kolena, kukova i kičmenog stuba.

 

Koje su to najčešće sportske povrede usled kojih sportista ne sme ili nije preporučljivo da učestvuje na trci?

Dr Damjanov: Postoji mnogo različitih vrsta povreda koje zahtevaju lečenje i u tim slučajevima  sportista ne sme da se izlaže velikim naporima koje iziskuje takmičenje. Najčešće su to upale pripoja tetiva i ligamenata za kost, zatim povrede samih tetiva ili ligamenata, a veoma su česti i problemi sa mišićima i meniskusom. Pored toga, susrećemo se sa upalama različitih tkiva i delova sistema za kretanje, koje neretko budu razlog prekida takmičenja za sportiste.

Dr Nastić: Najčešći tipovi sportskih povreda su uganuća, istegnuća i kontuzije, koje mogu nastati usled bilo kog vida fizičke aktivnosti. Pored toga, veoma su česte i povrede skočnog zgloba, ali i lakta, vrata, kolena i mekih tkiva, koje se javljaju, kako kod profesionalnih sportista, tako i kod rekreativaca.

 

Koji je vaš savet za ljude koji se izlažu velikim fizičkim naporima, da li i oni koji se rekreativno bave sportom treba da obavljaju redovne preglede?

Dr Damjanov: Važno je da budu veoma kritični prema sebi ako žele da se bave sportom.  Bavljenje profesionalnim sportom iziskuje velike napore, koji često nisu zdravi i potencijalno dovode do povreda i oštećenja zdravlja na duge staze. Zato moraju da budu posvećeni svom zdravlju, kroz preventivne preglede koji imaju za cilj da precizno provere zdravlje organizma, čak i kod onih koji se osećaju savršeno zdravima. Pregledi se rade najmanje dva puta godišnje, u zavisnosti od vrste sporta i napora kojem je sportista izložen.

Dr Nastić: Naravno, apsolutno je preporučljivo da rekreativci i deca koja se bave sportom bar jednom godišnje obave redovne sistematske preglede.

Kako da sačuvamo kosti, zglobove i mišiće ukoliko obavljamo neku vrstu fizičke aktivnosti? Na koji način sportisi treba da održavaju zdravlje svog tela, kako bi smanjili rizik od povreda?

Dr Damjanov: Bilo da je reč o vrhunskim sportistima ili onima koji se rekreativno bave sportom – imperativ je da i jedni i drugi poštuju pravila opterećenja svog organizma. Prvo pravilo je dobro postepeno zagrevanje organizma, u zavisnosti od vida sporta, kada se pre svega mišići, zglobovi, ali i srce, krvni sudovi, pluća dovode u stanje koje je spremno za takmičenje, trku ili utakmicu. Nakon takmičenja obavezan je period opuštanja, istezanja mišića, pravilnog unošenja vode i ishrane. Ovaj period je izuzetno važan i zato je obavezno da ga sportisti ne preskaču, jer u suprotnom može doći do povreda.

Dr Nastić: Najbitniji su redovni sistematski pregledi, adekvatno vođeni treninzi, ali i sportska oprema. Takođe, od velikog značaja je i pravovremeno javljanje lekaru, ukoliko dolazi do zamora, povrede ili drugih promena prilikom treninga ili ostalih sportskih aktivnosti.

Uspon
Back to top button