Остојин дуг ваљевским приповедачима

Из штампе се недавно појавила  значајна књига за ваљевску књижевност, али  и за српски књижевни простор. То је књига Наследници Глишићевог блага Остоје Мише Продановића. Миша Продановић је цењен књижевни критичар, запослен у Матичној библиотеци “Љубомир Ненадовић“, чији је и директор био пуне две деценије. Књига носи поднаслов  Забелешке о ваљевској приповеци и приповедачима у 19. и 20. веку.

“ Књига „Наследници Глишићевог блага: забелешке о ваљевској приповеци и приповедачима у 19. и 20. веку“ је мој дуг Ваљеву, његовој књижевности и књижевницима. Заправо, то је први део тог дуга, онај који се односи на приповетку и приповедаче. Књига је намењена свима онима који припадају овом књижевном мору у коме плове један Прота, Љуба, Глишић, Десанка, Бели Марковић и  Славен Радовановић, али се откривају и неки мање познати, као што су Светозар Гавриловић, Д. Илић Јејо,  М. Мандић и други. Сигуран сам да је корисно  подсетити се и једне значајне послератне приповедачке плејаде окупљене око Вере Колаковић, Зорана Јоксимовића, Мила Глигоријевића и Петра Пајића,  али и на оне који су дошли касније, као што су Живота Филиповић,  Јанко Левнаић, Саша Обрадовић, и други, све до најмодернијег израза оличеног у краткој-краткој причи Дејана Богојевића.

Књига је, дакле, намењена свима који желе да упознају лепоту и вредности ваљевске приповетке и приповедача, да спознају њену панораму у распону од два века и стекну представу о њеном мимезису, стилским,  тематским и поетичким пољима и средствима, а с обзиром на цитатност и других  херменеутика ваљевске проповетке, има и образовну употребну вредност.

Охрабриле су ме лепе реакције заступљених аутора, а бићу задовољан ако она успе на продуктиван начин да повеже садашњост и традицију, оличену пре свега у сјајном Глишићу,  и обнови интересовање за ове теме и ову феноменологију“, рекао нам је аутор књиге.

Ову изузетну књигу Остоје Продановића потписују издавачи: Књижевна заједница Ваљево“ и Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево.