Бројне књижевне организације, удружења, клубови су обележили 21. март, Светски дан поезије. Читали су своје и туђе песме у библиотекама, књижевним клубовима, књижарама, на различитим манифестацијама. И то је за сваку похвалу јер се поезија у Србији скоро и не чита.
Дејан Богојевић је извео двосатни песнички перформанс у Ваљеву, у насељу Пети пук. На различитим локацијама је Богојевић говорио поезију. Читао је песме парку, фудбалском игралишту, дечјем игралишту, зградама, улицама, али и својим суграђанима.
Оно што је посебно занимљиво Богојевић је телефонирао и читао стихове онима који су хтели да их чују. А већина је била изненађена и радо слушала, али и коментарисала песме.
Можда је ово активнији начин да поезија дође до читалаца. Можда је ово „најважнија“ институција – непосредност?
