Vilijem Šekspir PERIKLE
Teatarski festival „Pozorišno proleće“, Šabac
Nagrada za najbolju režiju – Nikita Milivojević
Nagrada za najbolju muziku – Kosta Pavlović
Nalazim da je nekoliko poslednjih Šekspirovih komada (Simbelin, Zimska bajka, Perikle, Bura) zaista vrlo posebno. U njima kao da nema stvarne istine, više su nekave fantastične priče prepune neverovatnih događaja, sa puno obrta i iznenađenja, ali i sa dosta nedoslednosti i neusaglašenosti među događajima. Dosta toga je vremenski i prostorno imaginarno i deluje kao ‘bajka’.
Kako poslednjih godina imam utisak da živim u jednoj ‘bajkovitoj’, prilično nestvarnoj stvarnosti, u kojoj je sve moguće, odjednom su ovi poslednji Šekspirovi komadi postali jedni od mojih omiljenih. Upravo mi ta ‘neverovatnost događanja’ predstavlja jednu od njihovih posebnih draži.
Perikle je među najređe igranim Šekspirovim tekstovima i ovo će biti prvo izvođenje ovog Šekspirovog komada u srpskoj pozorišnoj produkciji.
Nikita Milivojević
O AUTORIMA:
Nikita Milivojević, reditelj
Jedan je od vodećih srpskih pozorišnih redatelja danas. Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u našoj zemlji: Nagrade „Bojan Stupica“, nekoliko Sterijinih nagrada za režiju, BITEF-ove nagrade, Nagrade kritike pozorišnog časopisa „Scena“, kao i godišnjih nagrada: Narodnog pozorišta u Beogradu, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Budva grada teatra, Narodnog pozorišta „Ljubiša Jovanović“ iz Šapca. Dobitnik je i nagrada na festivalima u Kragujevcu, Vršcu, Novom Sadu, Šapcu, Mladenovcu, Ohridu… U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije, predstava Banović Strahinja je proglašena najznačajnijim ostvarenjem 90-ih godina u srpskom teatru. Od 2000. godine karijeru gradi i u inostranstvu. Režirao je u Grčkoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Kipru, Italiji, SAD… Režirao je dela Kalderona, Šekspira, Eshila, Sofokla, Čehova, Bulgakova, Pintera, T. Mana, H. Milera, Ruževiča, Vitraka, Joneska, Bonda, Beketa, Stoparda, Meterlinka, Sartra, Strinberga, Ibzena…
Po motivima knjige Njujork-Beograd D. Miklje, napisao je scenario i režirao igrani film „Jelena, Katarina, Marija“. Od 2005 do 2009. direktor je Bitef teatra i BITEF-a. Od 2009. redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek gluma / režija.
Osnivač i direktor Itaka art centra u Inđiji (2013) i Šekspir festivala u Srbiji (2014).
ŠABAČKO POZORIŠTE
Prvo teatralno predstavlenije Šabac je imao 1840. godine. Te godine, pred Božić, profesor Šabačke gimnazije Damjan Marinković pripremio je Svetislava i Milevu, Jovana Sterije Popovića. Predstava je u zgradi mlaĐe Šabačke gimnazije izvedena dva puta, prvog i drugog dana Božića.
Godine 1906. osnovano je profesionalno Šabačko pozorište.
Neposredno posle oslobođenja u Šapcu je formirano Narodno pozorište, koje je prvu predstavu dalo 14. decembra 1944. godine, i sve do danas nastavlja tradiciju pozorišne umetnosti u ovom gradu.
Fizionomiju Šabačkog pozorišta stvarali su, pored ostalih: Jurij Rakitin, Teja Tadić, Aleksandar Ognjanović, Mira Stupica, Anka Majcenović, Branislav Drda Đorđević, Blaženka Katalinić, Boža Matić, Mihajlo Nikolić Zelenko, Aleksandar Radovanović, Rejhan Demirdžić, Boris Kovač, Ružica Todić, Dobrila i Milutin Džimić, Đorđe Vukotić, Sima Krstović, Đorđe Jelisić, Branko Milenković, Tomanija Đuričko, Radoje Gojkić, Cane Firaunović i mnogi drugi.
Danas Šabačko pozorište radi u zgradi Zanatskog doma, napravljenoj 1933. godine. Ima tri scene: Dečiju, Malu scenu Dr Branivoj Đorđević i Veliku scenu Ljubiša Jovanović. Godišnje pripremi 5 – 8 premijera i prikaže oko 200 predstava na svojim scenama i oko 50 na gostovanjima.
