Promocija knjige „Srbi na Korzici” autora Zorana Radovanovića održana je sinoć u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo. Uz taktove pesama “Kud plovi lađa francuska”, “Tamo daleko” i druge, valjevskoj publici predstavljena je knjiga koja je objavljena u okviru edicije “Srbija 1914-1918” u izdanju RTS-a i izdavačke kuće “Prometej”. U godini u kojoj se obeležava 100 godina od Velikog rata ova edicija je i nosilac epiteta za “književno otkriće 2016. godine ”.
Autor se u ovoj publikaciji bavi dosada nepoznatim dokumentovanim činjenicama o boravku srpskog stanovništva na francuskom ostrvu Korzici tokom Prvog svetskog rata. Po zanimanju učitelj iz mačvanskog sela Drenovce, Zoran Radovanović kaže da je inspiraciju za istraživanje ove tematike i pisanje knjige dobio od mesnog sveštenika Jakova Čupića, koji je boravio tri godine na Korzici u mestu Bastija i rukovodeći se maksimom „dogodilo se samo ono što je zapisano” izradio spisak rođenih, venčanih i umrlih lica Srba-izbeglica od 1916. do 1918. godine.
“U mojoj knjizi se sumiraju utisci o boravku 5000 Srba na francuskom ostrvu Korzika tokom Prvog svetskog rata. Tematika knjige je veoma zanimljiva i ja sam se bavio istraživanjem onoga što veoma mali broj Srba uopšte zna. Imao sam čast da budem gost na Korzici pre godinu i po dana i veoma mi je bilo iznenađujuće koliko Francuzi, a posebno nama po temperamentu slični Korzikanci, cene i poštuju svoje slavne pretke i koliko poznaju istoriju našeg naroda, pa čini mi se možda i više nego mi. Cilj mi je bio da ovu priču koja spada više u akademsku istoriju, približim narodu i da na taj način ona postane evocionarna a samim tim i značajnija. Zato ova knjiga ima vrednost i daje određeni doprinos našoj istoriji ”, kaže Radovanović.
Pored zapisa iz ratnih dnevnika srpskih vojnika sa Korzike- potresnih priča o životu negde „tamo daleko od rodnog kraja”, autor je dodao da je u uvodnom delu napravljen jedan opšti istorijski osvrt na ulogu i značaj Srbije u Prvom svetskom ratu kao svojevstan putokaz za mlade čitaoce na događaje koji su prethodili albanskoj golgoti i dolasku na ostrva Krf odnosno Korziku.
„Najviše sam se bavio srpskim prosvštenijem na tom francuskom ostrvu i sudbinama ljudi. Naime, tamo je preko 200 srpske dece ostalo da uči škole i upija znanje. I oni posle nisu ostajali tamo na Korzici, nego su se vraćali u svoju državu! I postajali su veoma odgovorni. Naročito fascinira rad jedne učenice, Perside, koja kaže Kako zamišljam svoj povratak u otadžbinu. Jednostavno oni su pripadali jednoj sasvim drugoj Srbiji“, istakao je pisac.
