VestiInformacijeKolumneKultura

Priča starog Valjeva :Znate li za Piceriju „KOVAČEV HAN“

Đokica je otvorio prvu piceriju u gradu ,,Điđi,, u prostoriji nekadašnje fotografske radnje Bude Kostića u Knez Miloševoj.

Sa osmehom je uspostavio, branio i odbranio poslovni image picerije – una pizza, una cola, espresso i ćao, i na tom principu, svakako uz kvalitetnu ponudu i uslugu, sa ,,Kornerom,, traje i danas.

Godinu, dve kasnije, tri na prvi utisak hazardera, Kušlja, Braca Vojteh i Nikola Badovinac ušla su u projekat adaptacije i uređenja prizemlja kuće, postojeće na ušću Đinovog sokačeta u Birčaninovu.

Trebalo im je skoro godinu da prethodno napušten i zapušten prostor srede, pripreme i otvore kafe piceriju ,,Kovačev Han,, koja će značajno osvežiti ponudu u prvim ,,zlatnim godinama,, Tešnjara.

Moćni kameni zidovi temelja,sa po kojom izvirujućom ciglom do plafona, pošivenog razmakom tesanih greda, sa stubom na sredini lokala, koji je mnoge kasnije spontanosti vodio ka bliskostima, niži stolovi i klupe obodom, šank nasuprot ulaznih vrata i manji separe, pogodan za podnevno skrivenu dvojku i podrazumevajuću večeru, bez pločice reserve, bio bi u najkraćem kroki za jedan sjajni prostor i ambijent, zasigurno bez premca u gradu, za verovati i dosta šire.

Preko leta nazovimo bašta ili terasa na kaldrmisanom trotoaru, ne širem od metra, sa par manjih stolova i nekoliko stolica uz zid, za privilegovane svakako atraktivnija i od najbolje pozorišne lože, posebno u vreme kada talas tešnjarske reke mladosti zastane pred Hanom, kao Dunav posle dugog puta u kazanu Đerdapa, i u vrtlogu najprijatnijeg stajališta u ovom delu sveta, varoši i samog Tešnjara svako od prisutnih pronađe deo svog zadovoljstva i radosti.

Uz već pomenute osnivače i njihovo prisustvo u šanku, pizza majstor naša košarkašica Snežana Zec, dvojica sjajnih i do sada neprevaziđenih ,,slalom,, kafe konobara, Miki i Blagoje, uz povremeno neizostavnog Picija, iz vremena Olivera i njegovog opusa od ,,Karoca gre,, pa na dalje, servisirali bi kvalitetnu ponudu iz programa – pizza, lasagna, piroga, uz već profilisani kapućino, orange juice kao lokalni proizvod, dominantan u to vreme i na dubrovačkom teritoriju, konačno i viski koji ovde nije bio aperitiv, još manje dižestiv, već naprosto samo piće od početka do kraja, kome se u ambijentu ,,Lajanja na zvezde,, nije nazirao kraj.

A gosti, lepe i najlepše devojke, svi ovdašnji šmekeri, šminkeri i svakorazni prijatelji lepog, neko mlađi, neko stariji ali sličnog senzibiliteta i pripadnosti istoj priči. Među njima i legende kojih već dugo nema među nama, Zoća romantični košarkaš neponovljive lucidnosti i Ljupče oficir i džentlmen, legende čijoj harizmi još nismo prepoznali dostojne sledbenike

Potrajalo je tako skoro tri godine, pre nego što nas stigoše godine razlaza i raspada, nemaštine i ugroženog opstanka. Uz sve poteškoće koje je nosilo to vreme, Han je nastavio, hrabro, iskreno i prijateljski, za sve one kojima je bio potreban, svakako i raznim povodima dostupan.

Kada je najteže prošlo i drugima svanulo, Han je utihnuo, naprosto nije mogao da se oporavi od rana iz godina najtežeg preživljavanja. Sa nestankom Hana nestao je i deo lepe tešnjarske priče, budući da je Knez Miloševa preuzela primat i postala Tešnjar u malom.

,,Kovačev Han,, kao prilog ovovaroške urbane priče iz nazovimo serijala ,,Sve što je lepo ima kraj,,

izvor:https://www.facebook.com/groups/976550915744808/permalink/2752708524795696/

Prikaži više

Jedan komentar

Back to top button
Close
Close