Има ли посла (живота) за педесетогодишњаке?!

На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 198 441 особа старија од 50 година. У прва два месеца ове године само њих 2,2 одсто нашло је посао. Свака трећа особа на НСЗ старија је од 50 година.
У прва два месеца ове године у Србији је без посла је остало 8 000 људи старијих од 50 година. У истом периоду посао је нашло само 4 576 људи.
Када се све бројке узму у обзир сваког дана 133 особе старије од 50 година добију отказ, а њих 76 нађе посао. Тако да се 57 људи те доби сваког дана придружи списку незапослених. На годишњем нивоу то је око 20 000 људи.
Ове податке смо нашли у листу „Послови“, који издаје Национална служба за запошљавање. У том тексту су и сведочења људи који кажу да када у тим годинама останете без посла, једино мајка настави да вас воли, ако имате срећу да вам је мајка жива.
У западним државама више није проблем да млади нађу посао, већ да се старији радници задрже у предузећу због њихових знања, вештина, привржености предузећу и посвећености послу. Код нас нажалост није дошло до замене једног проблема другим, већ до њихове кумулације. Тако да наши људи, који у својим педесетим годинама остану без посла, посустану и прерано остаре.
У Ваљеву је на евиденцији Службе за запошљавање у овом моменту 8 188 лица. Мада се, што смо већ писали, на тај број додаје још око 4000 људи којих из разних разлога нема на евиденцији. Старијих од 45 година (Међународна организација рада за старије раднике сматра оне од преко 45 година ) има 3 385. Али због оних 4 000 неевидентираних и тај број треба сразмерно увећати.
Током марта ове године 373 особе старије од 45 година нашле су посао, а за исто време посао је изгубило 428 људи. У свим је ставкама увек мало више жена.
Како се осећају ти људи који у „незгодним“ годинама изгубе посао? Да ли је тачно да када постанете вишак у предузећу, то постанете и у породици. У тим годинама људи имају већ одраслу децу, која, такође, тешко налазе запослење, родитеље о којима се треба бринути. Какви су изгледи људи од 50 и коју годину да нађу посао у Ваљеву?
Саветник за планирање каријере, психолог на Заводу за запошљавање Жаклина Ђурић, каже да особе које први пут остану без посла, након  20 до 30 година рада на неодређено време, спадају у најтежу групу незапослених лица. Јер никада нису били у позицији незапослених особа и имају страх од прилагођавања на тај положај. Имају предрасуду да су стари за преквалификацију и стицање нових знања, немају свест о доживотном учењу. Ти људи имају осећај беспомоћности, мисле да је окружење, пријатељи и породица престали да их поштују, па   почињу да не поштују и сами себе. Губитак посла у тим годинама сматра се трећим стресом по тешким последицама за човека, након смрти блиске особе и  развода брака.
Шта стручна лица саветују тим људима, а шта препоручују потенцијалним послодавцима? Жаклина Ђурић тврди да послодавци немају слуха за раднике; не воде рачуна ни кога примају на посао, јер немају план о развоју властитог предузећа а камоли да брину о личним проблемима радника. Тако да отказ за раднике послодавцима дође као прихватљиво и лако решење. Незапосленим радницима у критичним годинама психолози могу да понуде само помоћ да нер западну у тешку апатију која води у депресију.
У развијеним државама западне Европе људи у просеку живе 75 година. Код нас је тај просек за нијансу нижи. Слободно се може рећи да последња трећина живота почиње након педесете. То није старост, треба поштовати себе и борити се.