Skica iz zivota umorne Spisateljice iliti Nit’ je fora, nit’ je metafora
Uvek sam imala jezik kao sablju ubojitu. I nikad mi nije bilo jasno kad neko kaze : “ Ja sam sa svima dobro! “ Jasno uvek se mislim…prijatelju mozes biti sa svima dobro, ako ih ne vidjas u kontinuitetu od dvadeset i kusur godina. Onda se postavlja ono krajnje dramaticno filozofsko pitanje : “ Kako izgleda to biti dobar sa svima? “
Pre dve godine imala sam neverovatan susret sa recimo bivsom prijateljicom ( sad vec poznanicom) u Tesnjaru. Kraj neki proleca cini mi se… I sedim sa frendicom i ispijam kafu u dobro poznatom lokalu. Cakulamo o nekim filmskim scenama…i lokacijama koje smo posetile.
Kad odjednom sto rekli Hrvati poce da puse neki vetric …a sa njim zazvecase koraci te moje passe prijateljice. Kako me Bog dao ovako veselu, i nekako skovanu da volim ljude…skocim kao dete kad se obraduje nekom iskreno.
Ostavim frendicu za stolom i otrcim da se pozdravim sa ovom koja hodi carskim drumovima
Kad ona poce : “ Zeno, ja sam ti zavrsila Visu ekonomsku, pa mi sad ostala tri ispita na Singidunumu! Zenooo, ej …dva fakulteta. Dete mi prvi razred… Ej, prvi razred!“ Gledam u cudu i ne verujem. Jbt mislim se …prisla sam da te pozdravim, zagrlim. Sta je ovo? Da ne pominjem sad komparacije koje je neprestano pravila…Merilo uspeha njeno odnosilo se na zivot u porodicnoj kuci ( roditelju su joj pomogli da se “ skuci “ nakon razvoda) , privatni fakultet kao merilo nenadjebivog osecaja obrazovanosti medju palanackim mediokritetima, i dete koje je rodjeno zarad pozorisnog dekora u nekoliko zanr scena iliti zarad istih mediokriteta o kojima gore pisem. Izvinjavam se ali ja nemam ni mozak, a ni stomak za ovakve ljude.
Sebe neprestano pitam: „Kako sam se uopste druzila sa ovom vasarskom atrakcijom? “
E pa Srbi kunem vam se : “ Nit’ je fora, nit’ je metafora! “
Ana Novakovic ili Matavulj , pa kako Vam drago
