Svetski dan borbe protiv raka
Svake godine u Kalendaru javnog zdravlja posebno mesto zauzimaju datumi kojima se obeležavaju dani borbe protiv karcinoma, a 4. februar je Svetski dan borbe protiv raka i to je povod da se prikaže statistika, ali i ostali značajni podaci važni za prevenciju i borbu protiv opake bolesti, koja je po stopi oboljevanja i smrtnosti visokopozicionirana na drugo mesto već godinama. U prošloj godini ukupno je verifikovano 953 novih slučajeva oboljevanja od nekog karcinoma. Od tog broja 90 slučajeva karcinoma dojke, zatim 115 kolorektalnih karcinoma, 90 pluća, ginekoloških lokalizacija 67, malignih melanoma 28, kože 211, digestivnih 65, dok je ostatak raspoređen na ORL lokalizacije i hematološke maligne bolesti.
Decenijski klinički rad na odseku Onkologije, dr Vesnu Banović je svakodnevno suočavao sa najrazličitijim izazovima u lečenju karcinoma.
– Prema nekim podacima od 37 zemalja po broju obolelih mi smo na 17 mestu, ali što se tiče umiranja od karcinoma mi smo mnogo ispred njih. Prema registru Batuta godišnje oboli oko 36 hiljada, dok 20 hiljada umire. Takođe smatram, da je preventiva veoma važna i ne zavisi samo od pojedinca već se sistemski mora rešavati. Broj obolelih stalno raste, ali to je zbog načina i poboljšanja dijagnostike koja je doprinela i povećanju broja novoobolelih, koji se na našu sreću sada otkrivaju i u ranijim stadijumima kada je izlečenje moguće i do 100% u zavisnosti od lokalizacije. Kada je dojka kao organ u pitanju dobrom dijagnostikom se sada otkrivaju promene koje ni mi kao lekari,a ni sama žena ne može da napipa, što i jeste cilj. Ukoliko se lezija otkrije u ranom stadijumu kao karcinom in situ onda ona može i 100% da se izleči – rekla je dr Banović koja je navela da je 1999. godine ukupan broj obolelih bio do 10 hiljada, a 2014. negde oko 26 hiljada i to ukazuje na bolju dijagnostiku, skrining programe i samosvest ljudi koji više vode računa o sebi i na vreme se javljaju na preglede.
Što se tiče primarnih lokalizacija kod ženske populacije je i dalje vodeći karcinom dojke, slede ga kolorektalni debelo crevo, a nešto što je drugačije nego li u ranijem periodu to su pluća. Trenutno se češće dijagnostikujukarcinomi pluća kod žena nego pre. Nakon ovih lokalizacija slede ginekološka oboljenja pre svega karcinomi jajnika. Kod muške populacije najzastupljeniji su karcinomi pluća, zatim kolorektalni i prostata kao najbrojnije lokalizacije. Što se tiče smrtnosti i dalje najviše ženske populacije umire zbog karcinoma dojke iako je on potpuno izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Kod muške populacije smrtnost je najveća kod obolelih od karcinoma pluća. I dalje je najveći broj obolelih u starijoj populaciji nakon 60 godina života. Ono što je alarmantno jeste i porast obolelih od malignog melanoma jer je broj od 28 samo za jednu godinu ogroman, jer se ranije osamdesetih godina dijagnostikovao sporadično jedan eventualno dva slučaja.
Dr Vesna Krstevski, patolog, predsednica Podružnice Valjevo, Društva za borbu protiv raka Srbije, podsetila je na značaj prevencije, blagovremenog otkrivanja oboljenja i podizanja svesti za brigu o sopstvenom zdravlju, pored dobre dijagnostike.
– Ono što smo nazivali faktrima rizika se i dosta izmenilo u pozitivnom smeru, pa vidimo da je i zdravstveno vaspitanje na višem nivou nego li u ranijem periodu. Ispred Podružnice Valjevo Društva Srbije za borbu protiv raka, akcenat stavljam na onim bolestima koje prethode malignim bolestima. Taj procenat novootkrivenih slučajeva nam je pokazatelj koliko je naše zdravstvo sa jedne strane, a sa druge strane svest pojedinaca porasla. Naravno, u celom svetu je porast maligniteta svugde zabeležen, ali kod nas je velika smrtnost i kod nas se otkrivaju maligniteti u odmaklom stadijumu bolesti – rekla je dr Krstevski, šef službe Patologije.
Dr Krstevski je napravila petogodišnju analizu uporedivši podatke između 2013. i 2018. godine.
– Za grlić materice je otkriveno 257 žena u prekanceroznom stanju u toku prošle godine, dok je 2013. godine takvih stanja bilo samo 82. Zahvaljujući tome što je 257 žena došlo na pregled i što naša bolnica ima dobru dijagnostiku, one su spašene jer bi se za par godina do decenije kod njih razvio karcinom. Cilj svih i drštva i Opšte bolnice Valjevo jeste da se otkriju prekancerozna stanja i bolest u ranoj fazi kada je izlečiva u potpunosti. Kada je u pitanju kolorektalni karcinom imamo 10 karcinoma u nultoj fazi u toku prošle godine i 67 tumora i stanja debelog creva koja prethode karcinomu. Zahvaljujući skriningu, službi gastroenterologije i dobroj dijagnostici imamo ova rana otkrivanja kolorektalne problematike, dok je pre pet godina bilo svega 6 novootkrivenih. Kada je u pitanju lokalizacja karcinoma na dojci tu je stanje takođe bolje što se tiče rane dijagnostike jer imamo 80 raznih bolesti dojke koje mogu biti udružene sa karcinomom ili su pogodno tlo za nastanak karcinoma, a 2013. je bilo samo 11 slučajeva – navela je dr Krstevski podsećajući na faktore rizika, na kojima stalno treba insistirati i ponavljati ih kako bi se oni smanjili. Ona je pre svega istakla značaj odazivanja skrininzima i periodičnim pregledima, zatim smanjenje rizičnog ponašanja. Sa druge strane zdravstvo je poboljšalo kvalitet zdravstvenih usluga pre svega kroz poboljšanje dijagnostike koja je temelj za dalje lečenje. Dr Krstevski je ovom prilikom istakla da služba Patologije Opšte bolnice Valjevo radi sve što se tiče usluga kao i bilo koja tercijarna ustanova, a isto je i sa radiološkom službom, što daje dobar temelj dijagnostici kao osnovi za dalje lečenje.
