Predstava „Tako je ako vam se tako čini“, Luiđija Pirandela u režiji Jagoša Markovića, premijerno izvedena 4. juna 2017. godine, pobudila je veliku pažnju i obilje pohvala. Slovi za izvanrednu, a sazdana je od preplitanja maestralne glume, inspirativne postavke, te sjajnih scenografskih i kostimografskih rešenja. U središtu ove zanosne pozorišne priče su g. Ponca (Marko Janketić) i njegova tašta g. Frola (i Seka Sabljić) koji, posle lične tragedije postaju žrtve znatiželje, zluradosti i poražavajućih pravila življenja meštana u gradu u koji su se doselili. Zapravo, publika o tragediji saznaje posredno a u „glavnoj ulozi“ su porivi koji od likova, tj. od ljudi, prave groteskne nakaze. Konkretno, poriv likova da otkriju istinu o gospođi Froli i njenom zetu –u kakvom su odnosu, šta je sa ćerkom tj. ženom, ko je lud, ko bolestan.. Otvarajući tako i pitanje (ne)postojanja istine. Savetnik Agaci i g. Sireli (Branislav Lečić i Nenad Jezdić) potragu za istinom vode na razmeđu privatnog i ispolitiziranog. Iz scene u scenu sagledava se i lice i naličje procesa oblikovanja društva i života u kome je čovek spreman da da sve za ono što se uspehom smatra, a uspeh se meri prilagođenošću zadatom modelu. Kad se u priču uključi gradonačelnik (Irfan Mensur)– jer ko će drugi ako ne on znati šta je istina – potraga za istinom, kako to u autoritarnim sistemima biva, se ispostavlja (i) kao potraga za žrtvom uz podrazumevajuće nastojanje da se izbegne neprijatnost samopreispitivanja. Lik Lamberta (Nikola Đuričko) svojevrsna je protivteža. Okarakterisan kao intelektualni rezoner on, zalud, o istini govori ono što treba reći. Kroz otklon od skupine I dešavanja otvara i pitanje jalovosti rezigniranosti. No, njegove reči da je istina pre svega u dušama, ostaju kao snažan eho i kada se gospođa Ponca (Milica Gojković) na kraju ipak pojavi rekavši “ja sam ono što vi mislite da jesam”.
Karte su u prodaji od 23. oktobra na blagajni Centra za kulturu Valjevo
