VestiInformacije

TESLA NIJE UMRO SIROMAŠAN I ZABORAVLJEN

Na inicijativu poslednjeg poslanika Kraljevine Jugoslavije u Vašingtonu (1935-1944) dr Konstantina Fotića, Tesla je po odluci Kneza Pavla Karađorđevića od 1936. sve do njegove smrti dobijao vrlo pristojan mesečni prihod koji ga je oslobodio svih novčanih briga od vlade Kraljevine Jugoslavije i to u vreme kada je zlatni dinar bio jači od dolara.
Najvećeg srpskog naučnika i pronalazača je Kraljevina Jugoslavija odlikovala Kraljevskim Ordenom belog orla prvog stepena koji je dodeljivan Srbima i drugim jugoslovenskim državljanima za posebne zasluge prema naciji, državi i kruni.

”Kad sam krajem 1935. godine došao u Ameriku da kao poslanik i punomoćni ministar pretstavljam moju zemlju, jedna od prvih namera bila mi je da dođem u vezu sa našim velikim Nikolom Teslom. Nestrpljivo sam čekao kada ću se sastati sa tim proslavljenim Srbinom čijim se imenom srpski narod ponosi, jer ga je smatrao kao svoj ponos i kao svoj nacionalni kapital.
Došavši u Njujork neobavešten i neupućen u naše prilike u Americi, mnogi su me odvraćali od namere da posetim Teslu, jer on tobože nerado viđa Srbe i da je usled dugogodišnjeg bavljenja u Americi zaboravio svoje srpsko poreklo i postao pravi Amerikanac. Ipak, smatrao sam za dužnost da ga kao zvanični pretstavnik Jugoslavije pozdravim i da mu izručim divljenje i poštovanje, koje Srbi za njega imaju.

Nisam poverovao pričama da je Tesla zaboravio svoje srpsko poreklo, jer sam znao da je posle tragične smrti Kralja Mučenika Aleksandra ustao da brani uspomenu na Viteškog Kralja od drskih napada i kleveta Luja Adamića, komunističkog agenta i propagatora. Čitao sam Teslino pismo u Njujork Tajms-u iz toga doba, u kome je iznosio zasluge Kralja Aleksandra, njegove državničke sposobnosti i njegov doprinos opštoj savezničkoj stvari za vreme Prvog Svetskog Rata. To je bio za mene razlog više, da ga posetim i da mu izrazim blagodarnost njegovih Srba.
Čim sam mu zatražio sastanak, Tesla je vrlo ljubazno odgovorio i čak je ponudio da dođe k meni u hotel, što sam ja razume se odbio, i to po podne otišao sam kod njega u hotel Nju Jorker gde je on već godinama imao isti apartman na 37. spratu. Naš prvi susret bio je neobično srdačan, a Tesla me je dočekao prijateljski i ljubazno. Bio sam zadivljen otmenim izgledom starog gospodina, njegovim finim licem, pametnim i dubokim očima, a pri tome—iako mu je bilo blizu osamdeset godina,—držao se pravo i dao mi je utisak da je naročito polagao da bude elegantno odeven. Začudio me je njegov divan i čist srpski jezik, koji je govorio kao da je juče došao iz njegove Like.

Naš prvi sastanak trajao je mnogo duže nego što sam očekivao. I nije se zaustavio na kurtoazijama uobičajenim prilikom prve posete. Sa velikim interesovanjem Tesla se je raspitivao, kako smo prebrodili teške dane posle ubistva Kraljevog i kakav je napredak u zemlji učinjen. Video sam da je dobro obavešten o situaciji u zemlji, a naročito u međunarodnim događajima i sa zabrinutošću je gledao na mogućnost jednog novog svetskog rata. Na rastanku zamolio me je, da ne propustim priliku kad budem opet dolazio u Njujork da ga posetim i tako su naši sastanci bili učestani, a u međurazmacima. Tesla mi je često pisao da mi skrene pažnju na ovaj ili onaj događaj, koji je mogao biti za nas od interesa.

Verovatno pod utiskom obaveštenja da Tesla ‘ne voli da se viđa sa Srbima’ i da se on sad oseća samo kao Amerikanac, naša vlada nije njemu poklanjala dovoljno pažnje. Zato sam pri mom prvom putu u Beograd u leto 1936. g., skrenuo pažnju Knezu Pavlu, Regentu Jugoslavije, da bi bilo potrebno da se to na neki način popravi. Tesla, veliki idealista, nije mnogo vodio računa o svojim materijalnim prilikama, niti je svoje pronalaske bogato unovčio kao što je to mogao, i ako je on tim pronalascima doprineo u znatnoj meri napretku Amerike a i celog čovečanstva.
Knez Pavle, i sam ljubitelj umetnosti i poštovalac nauke, bez odlaganja je naredio da se Tesli odredi jedan vrlo pristojan mesečni doprinos, koji će ga osloboditi novčanih briga i odlikovao ga je najvišim ordenom Beloga Orla koji sam Tesli svečano predao. I ako je izbegavao društvene priredbe Tesla, da bi pokazao svoje zadovoljstvo ovim odlikovanjem, priredio je svečani banket za koji je, kako mi je on sam rekao, otvorio jednu ‘muzejsku flašu’ starog vina, koju je čuvao za izvanredne prilike”.

Konstantin Fotić
Poslanik Kraljevine Jugoslavije u SAD

Prikaži više
Back to top button
Close
Close