“ VEŠTAČKA REKA U LIBIJI“
Znalo je rukovodstvo Libije da je pronalazak podzemnih jezera u zemlji gde je voda traženija od nafte pun pogodak.
Vlasti su objavile da će napraviti osmo svetsko čudo.
Cilj je bio da se iz podzemnih jezera cevima ispod Sahare voda doprema do Tripolija, Bengazija, Sirta i drugih mesta koja su u Libiji gotovo sva grupisana duž meditiranske obale, sa mogućnosti proširenja na Čad, Sudan, Niger i Egipat.
Osim da napaja svoj narod vodom, podzemna reka je prema Gadafijevoj viziji trebala da učini Libiju nezavisnom od uvoza hrane i vode i da njena teritorija bude zelena kao zastava Džamahirije.
Zapadne sile su odmah ovaj projekat nazvale „hobijem besnog psa i projektom sujete.“
Ovo remek delo inženjerstva i životni san Gadafija počinje da se realizuje 1984. godine kada pukovnik polaže kamen temeljac u fabrici za izradu cevi u Bregi.
Hiljade radnika rade na projektu Velike veštačke reke, od kojih su mnogi bili i iz bivše Jugoslavije.
Za prvih 10 godina iskopano je 1 300 izvora na dubini od 500 metara.
Prvi krak reke sa svežom vodom kroz sistem cevi dug 2 800 kilometara stiže u Tripoli 1996. godine.
Nedugo zatim svežu vodu dobijaju Bengazi, Sirt i ostali veći gradovi.
Oko Bengazija sledeće godine odmah počinju da se zelene mladi vinogradi, poljoprivrednici dobijaju subvencije i vodu po povoljnoj ceni.
Kako je Libijska centralna banka bila u stoprocentnom vlasništvu države i sve je finansirano beskamatnim kreditima, Gadafi je nastavio da širi svoju veštačku reku kroz cevi prečnika 4 metra, koje su sprečavale da voda ispari u pustinji.
UNESKO je 1999. godine nagradio Gadafija i projekat Velike veštačke reke za značajan naučni doprinos u navodnjavanju suvih područja.
Svetska banka odmah usvaja politiku privatizacije izvora vode i naplatu po tržišnoj ceni, koja će varirati u skladu sa zakonom ponude i potražnje.
Odjednom, Gadafijeva Velika veštačka reka postaje bitan deo te slagalice.
Do 2011. godine Gadafijev sistem Velike veštačke reke se razgranao na preko 4 000 kilometara podzemne mreže preko koje se pitkom vodom snabdevalo 70% stanovništva Libije.
Gadafi je do ovog trenutka u svoj projekat najvećeg sistema za navodnjavanje na svetu uložio 30 milijardi dolara.
Plan je podrazumevao da poslednje dve faze Velike veštačke reke budu završene 2025. godine, kad bi sistem za navodnjavanje kultivisao 155 000 hektara pustinje.
Libija bi tada postala nezavisna od uvoza hrane i vode.
Uz obilje svoje čiste vode, uz bogate izvore najbolje nafte i stabilnu privredu, Libija bi postala nezavisna od drugih i pojačala bi svoj uticaj u svetu.
Gadafi svoj plan Velike veštačke reke nije uspeo da završi zbog jednostavnih okolnosti, ubili su ga.
„Humanitarna intervencija“ je od jake i stabilne države napravila zmijarnik rata i poprište stradanja.
NATO je 22. jula 2011. godine krenuo sa vazdušnim napadima na Bregu.
Najintenzivnije udare vršio je na fabriku u Bregi koja je proizvodila masivne betonske cevi za sistem Velike veštačke reke i bila je jedina takva u Libiji.
Ovaj napad je uništio i vitalni deo mreže i izazvao je humanitarnu katastrofu ogromnih razmera. Nakon 2011. godine Libija je upala u haos, na vlasti su dve vlade jedna sa sedištem u Tripoliju koja je međunarodno priznata a druga nepriznata vlada u Bengaziju koja kontroliše istok zemlje, tu su još i desetine raznih milicija i paravojnih formacija koje kontrolišu neke delove zemlje. Projekat nije nastavljen a i ono što je bilo u procesu završetka nije završeno, mreža je dosta zapuštena i uništena a međunarodno priznata vlada Libije nema novca da ovaj projekat završi niti ima kontrolu nad teritorijom na kojoj se nalazi veliki deo ove mreže.
