Победа СНС у Ваљеву је чиста као суза, мада није посебно убедљива. Коалиција око СНС 26 одборника, коалиција око СПС 18 одборника.
Формално СНС би могао сам да формира власт у Ваљеву, али досадашња политичка пракса говори да је таква већина несигурна. Овде се још није схватило да је лојалност битан принцип у политици, па су одборници знали бити врло лелујави у својој припадности листи на којој су изабрани.
После 2 000-те ниједна ваљевска власт није успела да понови мандат. Социјалисти су још постигли успех у односу на Демократску странку и Нову Србију када су губиле власт, остајући испод 10 одборника. За тај „успех“ социјалисти треба највише да захвале свом амбициозном кандидату за градоначелника мр Драгану Јеремићу, који је с великим ентузијазмом окитио град плакатима, као некад пред Први мај, сејао оптимизам на све стране и асфалтирао на све стране. Видело се да кандидат СПС доживљава овај тренутак пресудним за своју политичку каријеру. Узгред на изборном листићу само је Јеремић задржао титулу магистра испред имена, док су лекари и доктори наука избрисали, или су им избрисане титуле.
Но, није то помогло. Народ је константно незадовољан и када већ може да бира стално очекује боље од овог што има, а добар део народа мало има. И зато кажњава постојећу власт, очекујући од нове више.
Др Гвозденовић паметно није дозволио да га увуку у замку било какве неодмерености. Свео је у мекане оквире своје ватрометне наступе, какве памтимо са скупштинских заседања из ранијих година, људски се фокусирао на проблем незапослености, помирљиво и великодушно понудио свима сарадњу на стварању консензуса за решавање проблема, који су већ постали хитни.
Уз то, мора се признати, да се велики углед председника СНС и премијера Александра Вучића, велика очекивана победа СНС, прелила и на напредњаке у Ваљеву.
Ако два прва резултата нису изненађење за објективне, неоптерећене посматраче, изненађење је што Удружење грађана „Победа“, предвођено инг. Крстићем и ватреним заступником бораца и сиротиње, Љубомиром Брадићем, остало без одборничких манадата. На претходним изборима „Победа“ је предвођена др Гвозденовићем изборила осам одборника. Зар је политички утицај поменуте двојице толико ослабио? Да ли се схватило да они не могу да спроведу своје идеје и своја залагања, па зашто би онда људи узалуд трошили свој глас?
С друге стране пријатно изненађење је и у Ваљеву листа „Доста је било-Саша Радуловић“. Скоро да је непознато ко у Ваљеву представља ову листу. Није било ни кампање. Али били су довољни наступи Саше Радуловића у телевизијским емисијама, па да људи препознају конкретност и привлачност програма, сигурност и убеђеност творца тог програма. И да предствнике ове листе уведу у ваљевски, а могуће је и у републички парламент.
Победа коалиције окупљене око СНС-а била би још убедљивија , да најгледанија ваљевска телевизија није данима промовисала Д. Јеремића , како ради и гради :И то је кључ „успеха“ СПС-а. Б. Гвозденовића је та иста телевизија пропратила само неколико пута.На сучевљавању у студију те телевизије, Гвозденовић је ту ситуацију описао овако:“Како би изгледало, када би ја доводио тв екипу на сваки порођај, који обавим , као што Јеремић ради асфалтирајући путеве.Па то је наш посао“. Било како било, коалиција око СНС-а има 26 одборника а коалиција око СПС-а има 18 одборника.Против Гвозденовића се стално водила негативна кампања , пре свега на једном Интернет порталу,али и у локалном листу. И опет је листа на којој је први др Гвозденовић победила.Како? Огромним радом, добром организацијом и личном хааризмом А.Вучића у бирачком телу. Није узалуд Д.Јеремић рекао: “ Нажалост , локални и републички избори се одржавају истовремено“. На чију жалост, говори резултат.