Управни одбор Спортског савеза Ваљева донео је одлуку да награду за најбољег спортисту и спортисткињу у 2015. додели – никоме?! Међу кандидатима за доделу овог признања нашло се двоје младих Ваљеваца – Марко Јовановић (24), првак Србије и освајач Купа Србије у рвању у 2015. години. Ваља поменути да је Јовановић пре овога још два пута био освајач Првенства Србије, а на Медитеранским првенствима у Лариси и Кањижи такође je освајао медаље. Млади Јовановић је, уз све ово, 2012. године био вицешампион света у неолимпијској дисциплини рвање на песку, одржаном у Будимпешти.
Кандидат за спортисткињу Ваљева била је седамнаестогодишња Славица Божић, која је у прошлој години остварила изузетне резултате у триатлону, представљајући Србију и на Балканском првенству.
Јовановића и Божићку за доделу овог признања Спортског савеза Ваљева предложили су њихови клубови, Јовановића Рвачки клуб Младост из Ваљева, а Божићку Триатлон клуб АТП из Ваљева.
Нажалост, одговора зашто предлози нису прихваћени , сем приватних од неких чланова Управног одбора, ни до данас нема. Нико се чак није сетио да овим младим спортистима упути бар лепе речи за то што су остварили борећи се не само за себе већ и за спортски углед Ваљева!
После ове одлуке, оправдано се поставља питање шта један спортиста у току године треба да уради да би га наградили овим признањем. Може се поставити и питање ко су људи који седе у Управном одбору и која су мерила, сем личних, за вредновање спортиста, колико је међу њима досадашњих репрезентативаца или првака државе који би могли то да процењују на прави начин.
Ако се са оваквим, назовимо мерилима и понашањем делилаца „спортске правде“ настави, онда се доводи у питање будућа мотивисаност за рад спортиста, тренера, спортских клубова, па и самог Спортског савеза.
Да поменемо, можда ће Управни одбор Спортског савеза бар на то имати одговор, како се десило да у 2014. години за најбољег спортисту Ваљева буде проглашен играч рукомета у другом по рангу такмичењу у Србији, а прошлогодишњи објективно јачи резултати предложених спортиста су за чланове Управног одбора мање значајни!
Не можемо се отети утиску да је и овде политика умешала своје прсте, као да се води рачуна о томе који такмичар потиче из којег спорта, из којег клуба и ко су чланови управе тих клубова. Наши читаоци ће умети то да процене, а надајмо се да ће се доношењем новог Закона о спорту стати на пут дугогодишњој пракси да у клубовима, па чак и у комисијама и Управним одборима седе људи из политичких странака, који на овај начин деле „спортску правду“!
Da je sve tako kako je napisano, e onda bi tekst i priča o uticajima i sličnom bila na mestu, ali ovako ovaj tekst je, pre svega tendeciozan i nekorektan, i to upravo u odnosu na sportiste pomenute u nepotpisanom tekstu.
Samim tim što tekst nije potpisan odmah se može utvrditi da nešto nije baš kako treba. Nepotpisani autor bi morao znati pravila o dodeli nagrade, a pravila nisu donošena u Valjevu i ne važe samo za Valjevo, već su to pravila Sportskog saveza Srbije. Zna se kriterijum po kome je neko Sportista Godine ili ne, Na to utiče mnogo stvari, od nivoa takmičenja, konkurencije na takmičenju i slično. S druge strane, nepotpisani autor nije pomenuo još nekoliko sportista koji su bili u konkurenciji za Sportistu godine, pa nije ‘’oštećen’’ samo pomenuti sportista već i nekolicina drugih. S druge strane, netačna je tvrdnja o Sportiskinji godine jer, kako se može čuti, a to je mogao i nepotpisani autor teksta da sazna, tu je došlo do izbora, upravo te, gore pomenute sportiskinje. Malo modifikovano, ali ipak na jedan jedini zadovoljavajući način.
Najčudnije je da autor, nepotpisani, navodi:
’’После ове одлуке, оправдано се поставља питање шта један спортиста у току године треба да уради да би га наградили овим признањем. Може се поставити и питање ко су људи који седе у Управном одбору и која су мерила, сем личних, за вредновање спортиста, колико је међу њима досадашњих репрезентативаца или првака државе који би могли то да процењују на прави начин.’’
Da, opravdano se može postaviti ovo pitanje kada, da ponovim, ne bi postojali tačno definisani uslovi po kojima neko može ili ne može biti proglašen Sportistom godine. Uslovi su postavljeni od Sportskog saveza Srbije i ne zavise od slobodne volje bilo koga u Upravnom odboru, ili od slobodnog tmačenja, ovoga puta, nepotpisanog autora jednog tendecioznog, i pre svega političkog, a ne sportskog komentara.
Postoji pravilnik o dodeli nagrada Sportskog saveza Valjeva, i po njemu se vrsi rangiranje rezultata. Ti kriterijumi nisu i ne mogu biti isti na nivou cele Srbije, jer sport nije jednako razvijen u svim gradovima. To je sto se tice Sportskog saveza Valjeva i tekst je to realno preneo. Sto se redakcije tice, tu nisam upucen, ali imate urednika, pa pitajte njega ukoliko Vam nesto nije jasno, ja verujem da Vam može dostaviti dokumenta na osnovu kojih je napravljen tekst, kao sto su taj pravilnik i lista kandidata.
Vrhunac propasti sporta predstavlja kada nemas koga da proglasis za sportistu godine. Ali vrhunac propasti celokupnog drustva i svih moralnih vrednosti predstavlja kada ti imas koga da proglasis, a ne uradis to iz licnih razloga, i pljunes na rad ne jednog sportiste ili kluba, vec svih sportista u gradu, proglasavajuci njih i njihove trenere nesposobnim da naprave bilo kakav rezultat. Nema taj Sportski savez odavno veze sa sportom, samo su nam sada to javno i rekli !