Završen projekat “Naša šuma – naša briga”, rezultat 1000 posađenih stabala

Čačak – U OŠ “Tanasko Rajić” održana je završna konferencija povodom realizacije projekta “Naša šuma – naša briga”, koji je finansiran sredstvima iz resora za zaštitu životne sredine u iznosu od osam miliona dinara. Nosilac aktivnosti u ovom projektu bilo je JKP “Gradsko zelenilo” dok je Pokret gorana Čačka bio aktivni učesnik.

Direktor JKP “Gradsko zelenilo” Dragan Nikolić podsetio je da je projekat “Naša šuma – naša briga” , započeo u januaru 2019. godine, kroz brojne aktivnosti tokom godine ušao je u svoju završnicu.

Nikolić je naglasio da je u prvom i drugom delu godine kada vegetacija nije aktivna vršena sadnja, a promontivne aktivnosti su rađen u međuperiodu. Prema njegovim rečima opšti cilj samog projekta je povećanje svesti stanovništva grada Čačka o značaju šuma kroz edukativne aktivnosti i osnivanje Pokreta gorana u Čačku.

„Kada govorimo o rezultatima projekta ’Naša šuma – naša briga’ posađeno je 1000 novih stabala na teritoriji grada i to jarevika, topola, crvenolisna šljiva, sitnolisna lipa i grab. Održana su četiri predavanja uz prisustvo 300 učenika školskog i predškolskog uzrasta, odštampano je i podeljeno 400 letaka, 30 plakata i 300 majica i izvršena anketa građana“, kazao je direktor JKP “Gradsko zelenilo”.

On je istakao da je sadnja drveća vršena u dve faze.

“U prvoj fazi drveće je sađeno na lokacijama: LJubić kej, Konjevići, Preljina, Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Ulici Stefana Prvovenčanog, u prostoru ispred crkve Svete Marine u Atenici, Maloj Koloniji, Slatini, MZ Park“, precizirao je Nikolić..

U drugoj fazi projekta drveće je sađeno na Šebečkom groblju, Bresnici, Gradskom bedemu, kod JKP „Vodovod”, u Ulici Kneza Vase Popovića, Skadarskoj ulici i na Spomen parku.

Ispred Pokreta gorana grada Čačka prisutnima se obratila Aleksandra Strugar koja se zahvalila kolektivu OŠ „Tanasko Rajić” koji im je ponovo otvorio vrata jer je prema njenim rečima u ovoj školi sve počelo.

„Ovo je bila jedna od najaktivnijih škola tokom trajanja ovog projekta. Suvišno je reći da su oni više puta učestvovali u akcijama i da su uvek bili tu da nam otvore svoja vrata”, rekla je Strugar.

Prema njenim rečima Pokret gorana grada Čačka osnovan je 1. februara 2019. godine sa namerom i ciljem da podigne svest o značaju šuma i ekološkog obrazovanja.

„Odlučili smo se da ekološko obrazovanje počenemo prvo u školama, zato što naša deca jako malo znanja donose iz kuće iz oblasti ekologije. Uglavnom ta znanja stiču u obrazovnim ustanovama, institucijama i vrtićima. Nama je bio cilj da u ovaj projekat uključimo decu i mlade i da ekološka pravila postanu sastavni deo njihovog života”, rekla je Stugar.

Ona navodi da se njihovoj akciji prvo priključila OŠ „Tanasko Rajić”, zatim Muzička škola, a kasnije i sve ostale obrazovno vaspitne institucije.

„Učenici su imali priliku da u našim akcijama pored teoretskih znanja steknu i praktična koja će im svakako sutra u svakodnevnom životu trebati”, navela je Strugar dodajući da su u marku akciji pridružili i školu za osnovno i srednje obrazovanje „1. novembar”.

„Priključivanje škole nam je bila jedinstvena prilika da obeležimo dan osoba sa Daunovim sindromom i Dan šuma, tako da smo imali akciju na gradskom trgu kada smo mogli da sve zainteresovane građane upoznamo sa ovim projektom, ciljem i sa rezultatima koje očekujemo na kraju”, rekla je Stugar.

Ona ističe da su u okviru projekta imali priliku da razmene iskustva sa kolegama iz Slovenije.

„Poveli smo tamo decu, učenike osnovnih škola gde su oni mogli da vide da Slovenija zahvaljujući svojoj ekološkoj svesti je uspela da razvije svoj turistički potencijal. Naša deca su bila iznenađena time što svako u Sloveniji vodi računa o svojoj životnoj sredini”, rekla je Strugar.

Pokret gorana Čačka aktivno, kako navodi, sarađuje sa Pokretom gorana Srbije, tako da su imali edukativnu radionicu na Kopaoniku.

„Učenici OŠ ’ Ratko Mitrović’ imali su priliku da prisustvuju radionici, tako da su tu mogli da steknu određena znanja, a kasnije su učestvovali u Eko kvizu u Beogradu. Tako da Pokret gorana Čačka ne ide samo na akcije, već dosta toga ulažemo i u edukaciju učenika. Ono čime se možemo pohvaliti je to da je Pokret gorana Čačka učestvovao zajedno sa Šumskom upravom u akciji pošumljavanja na Jeljenu u novembru ove godine i tu su učestvovali učenici OŠ „Stepa Stepanović”. Kroz projekte i sve druge aktivnosti trudimo se da budu uključena sva deca iz gradskih i seoskih osnovnih škola”, rekla je Strugar.

Ona ističe da je iza njih tek prva godina postojanja i 1.000 posađenih stabala, ali i da se nadaju da na tome neće stati.

„Verujemo u to da će sutra i naša deca tj. učenici nastaviti našim stopama, da sade i da vode računa spram svojih mogućnosti. Nadam se da će ovaj projekat da zaživi i da postane tradicionalan za naš grad”, navela je Srugar.

Pomoćnica gradonačelnika Čačka Mirjana Đoković istakla je da je impresionirana onim što urađeno na terenu.

„Kroz budžetsku godinu imala sam priliku da pratim sve te aktivnosti koje su se dešavale na terenu. Moja odluka je bila da kada god mi vreme dozvoljava da budem na svim tim akcijama. Sada se završava projekat za ovu godinu, ponosna sam na novih 1000 stabala u našem gradu. Mi smo na predhodnim sajmovima nastupali pod sloganom „Čačak zeleni grad”, „Čačak pametan grad”, „Čačak moderan grad”, „Za prirodu zajedno”, ali ništa ne bi postigli od toga da nismo radili ovaj projekat. Velika ambicija gradskog rukovodstva je da Čačak oplemenimo sa što više stabala”, rekla je Đoković.

Ona je istakla da su opredeljena značajna sredstva i da će se nastaviti dalje sprovođenje projekta.

„Najvažnija stvar kod projekta je da on zaživi i da traje. U 2020. godini mi nastavljamo sa projektom ’Naša šuma – naša briga’, i u toj fazi moramo da zanovimo nešto od opreme. U planu je da kupimo cisternu kako bismo mogli da zalivamo sadnice. Ambicija je da ozbiljno ulažemo u ’Gradsko zelenilo’ i drugo komunalno preduzeće gde imamo određene rezultate”, rekla je Đoković.

Ona je naglasila da grad uspešno realizuje i republičke projekte kao što su rekultivacaija deponije Prelići, izrada projekata za buduće postrojenje za otpadne vode kao i da se predano radi na projektu vezanom za izmuljavanje jezera Međuvršje.