Radosti nase mladosti-kokakola,milka čokolada ,kinder jaje…..priča jednog Srećka iz Valjeva
Kad mi kažu nekad bilo bolje, bilo qrac, možda mirnije. Para nikad nismo imali.
Sećam se rekreativna Mitrovac na Tari- sneg do guše, većina ski pantalone, svemirke čizme, nas par gologuzana somotske pantalone, dugačke gaće i akiak čizme.
Ko uspe da izuje „akiak“ a da mu ostane onaj uložak u čizmi, taj bio frajer!
Pa još ako ti somotske čakšire puknu na guzici(a dešavalo se),pa ti sevnu žute frotirske gaće od pidžame,koju nosiš ispod, joooj sramote.
Bili mokri i slinavi povazdan. Majka uzme kredit jednom zimi, jednom leti i u Kluz,Robnu kuću ili Beko , udjemo u radnju u 10h ujutro izadjemo u 18h popodne kao rudari iz okna, obnevideli.
Tu ti sve nakupuju, manje više svi isto bili obučeni kao Nemački turisti. Sto boja na nama kao oni šareni papagaji!
I to je bilo to, sem kad ostane para,e onda dobiješ ćevape u Obnici.
U školu nosio neku poštarsku torbu , kad me neko vidi sa onom torbom kao politički komesar sam izgledao. Stričev kum ,Žuća,vadio stvar, putovao u Nemačku, po neku elektroniku, donese Pop84 farmerke i duboke patike (al nisu Simod), ja ih stavim pored kreveta ne spavam celu noć samo ih gledam.
Danas se više ne radujemo ničemu, baš ničemu. Sećam se prvog kinder jajeta, doneo rodjak iz Francuske,to je bilo ravno otkriću Čičen Ice.
Danima se čudio triput u nesvest padao. Umalo ne pojedoh ono žumance plastično, zamal da se udavim.
Kad je,za razliku od šećerne table Wigman, doneo Milku 100g jeo dve nedelje, svaki dan po kocku i u štek.
Jednom doneo konzervu Koka kole,pa posle degustacije ja odseko vrh i držao olovke u njoj.I opet,život bio ispunjen tim sitnim radostima.
Gledam današnju decu-sva im radost online,pogotovo zimi.Valjda jer još nema aplikacije za grudvanje.
izvor: facebook Srecko Nicic
