Манастир Ћелије 1931

„Правда“ је 1931. објавила занимљив чланак о манастиру Ћелије код Ваљева.

Из њега се може сазнати кратак историјат манастира, а што је ретко и за данашње прилике, објављен је интервју са игуманијом манастира мати Аполинаријом.

Према наводима аутора чланка, тада је у Србији било свега пет женских манастира.

Одмах по претварању парохијске цркве у манастир, у њега је дошло пет искушеница, међу њима и игуманија манастира, која је тада имала 28 година.

Новинара је највише интересовао мотив доласка жена у манастире. Одговарајући на та питања, игуманија је рекла:“Многи мисле да смо ми дошле због неког разочарања у љубави.

То није тачно. Свака од нас желела је да се посвети Богу и то је једино што ју је довело у манстир. За оне који ту жељу нису осетили, то је можда неразумљиво… нама то изгледа сасвим природно, исто тако природно као када се неко посвети неком позиву у обичном животу.

Само, овај позив је далеко узвишенији…“ Говорећи о дужности калуђерица, мати Аполинарија је рекла да је дужност игуманије слична послу матице у кошници, тј. „да управља целокупном покретном и непокретном имовином, да се стара о послушању сестара и да их упућује у духовни живот“.

Новинар је завирио и у њихове келије. У скромним и чистим собама, осећао се диван мирис тамјана и пољског цвећа.

Нигде није било огледала, ни на зиду, ни у коферима калуђерица.

То је било сасвим разумљиво, пошто су се оне бринуле „само о лепоти своје душе, а за то им није потребно огледало“

Из текста још сазнајемо да је манастир располагао са око пет хектара земље и са нешто стоке, да су калуђерице, поред молитви, имале и радне обавезе у башти и око стоке, да су обилазиле болесне вернике, скупљале добровољне прилоге за манастир, итд.