Ima li posla (života) za pedesetogodišnjake?!

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 198 441 osoba starija od 50 godina. U prva dva meseca ove godine samo njih 2,2 odsto našlo je posao. Svaka treća osoba na NSZ starija je od 50 godina.
U prva dva meseca ove godine u Srbiji je bez posla je ostalo 8 000 ljudi starijih od 50 godina. U istom periodu posao je našlo samo 4 576 ljudi.
Kada se sve brojke uzmu u obzir svakog dana 133 osobe starije od 50 godina dobiju otkaz, a njih 76 nađe posao. Tako da se 57 ljudi te dobi svakog dana pridruži spisku nezaposlenih. Na godišnjem nivou to je oko 20 000 ljudi.
Ove podatke smo našli u listu “Poslovi”, koji izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje. U tom tekstu su i svedočenja ljudi koji kažu da kada u tim godinama ostanete bez posla, jedino majka nastavi da vas voli, ako imate sreću da vam je majka živa.
U zapadnim državama više nije problem da mladi nađu posao, već da se stariji radnici zadrže u preduzeću zbog njihovih znanja, veština, privrženosti preduzeću i posvećenosti poslu. Kod nas nažalost nije došlo do zamene jednog problema drugim, već do njihove kumulacije. Tako da naši ljudi, koji u svojim pedesetim godinama ostanu bez posla, posustanu i prerano ostare.
U Valjevu je na evidenciji Službe za zapošljavanje u ovom momentu 8 188 lica. Mada se, što smo već pisali, na taj broj dodaje još oko 4000 ljudi kojih iz raznih razloga nema na evidenciji. Starijih od 45 godina (Međunarodna organizacija rada za starije radnike smatra one od preko 45 godina ) ima 3 385. Ali zbog onih 4 000 neevidentiranih i taj broj treba srazmerno uvećati.
Tokom marta ove godine 373 osobe starije od 45 godina našle su posao, a za isto vreme posao je izgubilo 428 ljudi. U svim je stavkama uvek malo više žena.
Kako se osećaju ti ljudi koji u “nezgodnim” godinama izgube posao? Da li je tačno da kada postanete višak u preduzeću, to postanete i u porodici. U tim godinama ljudi imaju već odraslu decu, koja, takođe, teško nalaze zaposlenje, roditelje o kojima se treba brinuti. Kakvi su izgledi ljudi od 50 i koju godinu da nađu posao u Valjevu?
Savetnik za planiranje karijere, psiholog na Zavodu za zapošljavanje Žaklina Đurić, kaže da osobe koje prvi put ostanu bez posla, nakon  20 do 30 godina rada na neodređeno vreme, spadaju u najtežu grupu nezaposlenih lica. Jer nikada nisu bili u poziciji nezaposlenih osoba i imaju strah od prilagođavanja na taj položaj. Imaju predrasudu da su stari za prekvalifikaciju i sticanje novih znanja, nemaju svest o doživotnom učenju. Ti ljudi imaju osećaj bespomoćnosti, misle da je okruženje, prijatelji i porodica prestali da ih poštuju, pa   počinju da ne poštuju i sami sebe. Gubitak posla u tim godinama smatra se trećim stresom po teškim posledicama za čoveka, nakon smrti bliske osobe i  razvoda braka.
Šta stručna lica savetuju tim ljudima, a šta preporučuju potencijalnim poslodavcima? Žaklina Đurić tvrdi da poslodavci nemaju sluha za radnike; ne vode računa ni koga primaju na posao, jer nemaju plan o razvoju vlastitog preduzeća a kamoli da brinu o ličnim problemima radnika. Tako da otkaz za radnike poslodavcima dođe kao prihvatljivo i lako rešenje. Nezaposlenim radnicima u kritičnim godinama psiholozi mogu da ponude samo pomoć da ner zapadnu u tešku apatiju koja vodi u depresiju.
U razvijenim državama zapadne Evrope ljudi u proseku žive 75 godina. Kod nas je taj prosek za nijansu niži. Slobodno se može reći da poslednja trećina života počinje nakon pedesete. To nije starost, treba poštovati sebe i boriti se.