VestiInformacije

Intervju gradonačelnika dr Slobodana Gvozdenovića za dnevni list „Kurir“ ,Valjevo više neće stagnirati, sa novim projektima ćemo raditi na preporodu našeg grada

Decenijska stagnacija sedišta Kolubarskog okruga – grada Valjeva sa oko 90.000 stanovnika, mogla bi ove godine da se zaustavi, pre svega zahvaljujući izgradnji brze saobraćajnice koja će omogućiti da se do Beograda stiže za sat vremena, ali i interesovanja brojnih investitora. Prekretnicu u razvoju grada, garantuje i dalji razvoj Divčibara, poljoprivrede, naročito organske proizvodnje hrane, završetak izgradnje Doma za stare, dolazak gasovoda i rešavanje problema aerozagađenja.

Govoreći o očekivanjima za ovu godinu, gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović u interevjuu za Kurir navodi da i sama poseta kineske delegacije kompanije „Šandong Haj Spid“, koja je pravila deonicu auto-puta od Obrenovca do Ljiga, pokazuje da se na Valjevo ozbiljno računa.

– To je jasan signal da se počinje sa gradnjom brze saobraćajnice od Iverka do Nepričave i da će Valjevo biti povezano sa auto-putem „Miloš Veliki“. Ne treba da naglašavam koliki značaj ima ta brza saobraćajnica i koliko je dugo čekamo. Ovde u Valjevu imamo najveću srpsku investiciju firmu „Krstako“, vrednu osam miliona evra. Pored auto-puta koji treba da nam dovede investitore, pre svega nemačke, taj put će otvoriti i Divčibare kao top turističku destinaciju, najbližu Beogradu i Novom Sadu. Sama brza saobraćajnica ne bi bila dovoljna, ali očekujemo da vrlo brzo iz Obrenovca krene izgradnja gasovoda, očekujemo drugu fazu izgradnje Fabrike vode na Pećini i to cevovoda Valjevo-Paklje. Uradićemo u sledećem mandatu rekonstrukciju Gradskog trga i svih zelenih površina u centru grada, sa akcentom na pošumljavanju i infrastrukturnom uređenju gradskih ulica. Očekuje nas završetak rekonstrukcije valjevske Bolnice, izgradnja obdaništa u staroj 6. školi, nakon čega Valjevo neće imati neupisane dece u obdaništa. Izgradnja novog postrojenja Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Industrijskoj zoni i nove trafo-stanice, rekonstrukcija svih parkinga u centru grada, takođe je u planu. Rekonstruisali smo parking, koji je pre 40 godina izgrađen u centru grada.

FOTO: GRAD VALJEVO

Divčibare ove zime beleže pravi bum i ekspanziju. Koji su planovi grada u oblasti turizma?

– Divčibare su najznačajniji adut Valjeva kada je turizam u pitanju. Na sastanku u Predsedništvu Srbije nedavno smo dogovorili da se za Divčibare izradi master plan. Nećemo dozvoliti divlju gradnju na Divčibarama i da postanu nova „Kaluđerica“ Srbije. U plan JP „Putevi Srbije“ ove godine je ušao i pravac Valjevo-Kosjerić-Divčibare sa užičke strane. Put preko Mionice je u pristojnom stanju i uz neke korekcije imaćemo odličan pristup Divčibarama. S obzirom na to da će put M4 biti gotov za godinu i po dana, vi ćete iz Beograda do Divčibara stizati za sat i po i možete da planirate vikend u jednom lepom skijaškom centru.

Osim planinskog, veoma je značajan i verski turizam. Na teritoriji grada Valjeva se nalaze manastiri sa moštima dva velika sveca – Vladike Nikolaja koji je sahranjen u Leliću, i Justina Popovića, sahranjenog u Ćelijama. Uvek naglašavam da je to srpska Sveta Gora. Pored manastira Pustinja i Jovanja, Valjevo je jedan od najvećih centara pravoslavlja SPC.

FOTO: GRAD VALJEVO

Grad Valjevo je jedan od lidera u davanjima za socijalnu zaštitu. Koja su to davanja i da li će biti veća u ovoj godini nego pre?

– Grad izdvaja šest odsto iz svog budžeta, koji je negde oko 30 miliona evra. Zadovoljan sam tom činjenicom i ponosan što Grad prepoznaje takve usluge socijalne zaštite – od dece u inkluziji na seoskom području, do starih i geronto domaćica. Možda je najznačajnija činjenica je vezana za Dom za stare koji je više od deceniju nezavršen. U dogovoru sa Kancelarijom za javna ulaganja, Grad je našao rešenje da se taj prostor preprojektuje i da ne bude samo Dom za stare, nego i da pruža još neke usluge socijalne zaštite. Očekujem da taj Dom bude gotov u roku od godinu i po dana.

Grad Valjevo iz godine u godinu povećava izdvajanja za poljoprivredu. Da li se vide rezultati u ovoj oblasti?

– Poljoprivreda je uvek omiljena tema svih političara u predizbornim kampanjama i da naglase kako su upravo oni koji vode računa o selu. Konkrektno, smatram da smo ja, kao gradonačelnik, i ova gradska Vlada dosta učinili za poljoprivredu. Podigli smo subvencije sa osam miliona dinara 2016. na 52 miliona dinara, koliko je planirano budžetom za 2020. godinu. Nije sve u subvencijama, ali ni u rasporedu tih suvencija koje su priličan kliše, gde ja imam primedbu i moramo mnogo stvari inovirati, pre svega obratiti pažnju kada delimo te subvencije da one budu za mehanizaciju. Ljudi kubure sa mehanizacijom i ona je stara po 25, 30 godina. Mnogo novca smo uložili u putnu infrastrukturu na selu i to je ulaganje u poljoprivredu, pogotovo u podmaljenska sela gde postoji značajna voćarska baza. Tu su ljudi ostali da žive, kao što je slučaj u selu Brezovica, u kome se prošle godine rodilo 14 beba. Deca koja su završila Poljoprivredni fakultet odlučuju da ostanu na selu i osnuju zadrugu, a ne da idu trbuhom za kruhom.

FOTO: GRAD VALJEVO

Aerozagađenje je problem Srbije, pa i Valjeva. Gde je rešenje?

– Dužnost svake lokalne samouprave je da pre svega vodi računa o svojim javnim preduzećima. Najbolji primer je Toplana koja je prešla na tečni komprimovani gas, kao svoj osnovni energent. Toplana je za samo dve godine priključila 85 hiljada kvadrata, što je više za 28%. Povećala je sa 300.000 na 400.000 kvadrata prostor koji greje, što je uspeh. Na Toplanu je priključena Opšta bolnica u Valjevu sa 40.000 kvadrata, Dom zdravlja, Policijska uprava, Tehnička i Ekonomska škola, čitava naselja koja su se do juče grejala na drva i ugalj sada su priključena. Svestan sam da je Krušik problem što se tiče aerozagađenja i mislim da će Ministarstvo odbrane taj problem uspešno rešiti. Što se tiče individualnih ložišta, naša politika je da svima onima koji se odluče za promenu energenta i svojih radiotora i kotlarnica, subvencioniramo kamatu, ako kredit uzmu u određenim bankama. Mi kao lokalna samouprava možemo to da uradimo jednim određenim fondom, jer smo i subvencionirali promenu energenta u Toplani. Pored toga što smo uradili registar zagađivača, koji je malo koji grad u Srbiji uradio, idemo na plansko pošumljavanje. Najbitnije je da struka da svoj odgovor. Zato se zahvaljujem Milenku Jovanoviću iz republičkog Zavoda za zaštitu životne sredine, koji nam je dao smernice da napravimo registar zagađivača, projektujemo biciklističke staze. Moramo regulisati saobraćaj i imati jasan plan kako da što više idnividualnih ložišta priključimo na sistem daljinskog grejanja.

info:kurir.rs

Prikaži više
Back to top button
Close
Close