Pisac Dragan Velikić, pre mesec dana, oko 15 sati, na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu, tražio je ljute papričice. Nije uspeo da ih nađe. Seljaci su se pakovali da idu kući i Velikić je povikao: “Ljudi, ima li ko ljute papričice?” Odgovorio je seljak kod koga Velikić redovno kupuje krompir: “Zakasnio si, isledniče, džaba vičeš”.
“Islednik” je najnoviji roman Dragana Velikića za koji je dobio Ninovu nagradu za najbolji roman napisan na srpskom jeziku u 2015. godini. Seljak je na duhovit način dao do znanja piscu da zna za to. Velikić je sinoć u Gimnaziji rekao da mu je to najdraži događaj vezan za ovu knjigu.
Velikić je, odmah na početku, rekao da jedino ne bi voleo da ovo veče liči na parastos, kao što su, bio je samokritičan, ličile književne večeri u Biblioteci grada Beograda, kada je on svojevremeno tamo bio urednik. Iako se ispostavilo da najveći broj posetilaca još uvek nije pročitao “Islednika,” veče je bilo daleko od svake tugaljivosti. Velikić je dobio sasvim dovoljno pitanja iz publike.
Poslednjih dvadesetak godina svaki roman ovenčan Ninovom nagradom ima zagarantovanu čitanost. Na slučaju Velikićevog romana to je pravilo potvrđeno u punoj meri: uskoro će biti odštampano sedmo izdanje; ukupan tiraž dostići će 50 000 primeraka. To znači da će knjigu pročitati oko 200 000 ljudi. Ogroman uspeh, van svake sumnje.
O čemu govori “Islednik”? Govori o isleđivanju sudbina samog pisca, njegove majke, oca, sestre, gradova u kojima je živeo a koji su se promenili, o državama koje su nestale, o tome kako se i zašto raspala SFRJ. Velikić je pročitao dva poglavlja romana. U njima su hoteli, aerodromi, elitna letovališta i zimski centri, prepuni ljudi koji ništa ne znaju, ne tiče ih se nijedna istina, bezosećajni su prema drugim ljudima. Oni samo hoće da lakoumno uživaju. Takvi ljudi se odlično osećaju u tuđim kućama, u tuđim odelima i tuđim životima. Majka u romanu nije mogla da podnese takve ljude, kao ni lenje, neuredne, bahate, nekulturne. “Majko, izgubila si. Takvi ljudi su pobednici u ovom svetu”, kaže Velikić.
Prof. dr Zoran Paunović, profesor engleske i američke književnosti na Filološkom fakultetu u Novom Sadu, nazvao je Velikićevu kritiku prošlosti i naših prilika, elegantnom i gospodstvenom.
Veče je s dubokim poznavanjem knjige koja je predstavljena (kao i u svim dosadašnjim prilikama, godinama unazad) vodio Ostoja Miša Prodanović.
Direktorica Biblioteke, Violeta Milošević, pozdravljajući goste i publiku, kazala je da je ovo književno veče poklon građanima za Dan Valjeva, 20. mart. U prvom redu sedeli su gradonačelnik Stanko Terzić sa suprugom, zamenik gradonačelnika Žarko Kovač i pomoćnik gradonačelnika Milorad Ilić.
Dragan Velikić je rekao, na kraju, da je konačno želeo da napiše knjigu dragu i čitanu, kao što je to Selindžerov roman Lovac u žitu. Jer da mu je to omiljena knjiga, pored Travničke hronike i Na drini Ćuprija Ive Andrića i Lolite Vladimira Nabokova. Biće da je takvu knjigu zaista i napisao.
