U prepunom valjevskom Centru za kulturu, sinoć je održana Svečana akademija povodom 135 godina od rođenja vladike Nikolaja, 60 godina od njegovog upokojenja i 25 godina od prenosa vladičinih moštiju u njegov rodni Lelić.
Akademiju je organizovala Eparhija valjevska, a o vladici Nikolaju besedio je akademik Matija Bećković.
“Sveti oci su govorili da oni ne žive, nego da Isus Hristos živi u njima. Nešto drugačije se može reći za vladiku Nikolaja: nije živeo on, nego srpski narod u njemu”, rekao je akademik Bećković na početku svoje besede.
Zbog onog što je za vreme Prvog svetskog rata učinio za srpsku vojsku i za srpski narod, vladika Nikolaj je nazvan trećom srpskom armijom. Akademik Bećković je citirao velikog naučnika Mihaila Pupina: “Ono što je Sveti Sava uradio u srednjem veku za srpski narod pred inostranstvom, to je ovih dana učinio vladika Nikolaj pred anglosaksoncima”.
“Kao đak, mali Nikola je služio po valjevskim kućama. Kao Nikolaj nastavio je da služi ne samo po valjevskim kućama, nego i u celom pravoslavnom svemiru, i tako će biti dokad je vremena. Danas nema te samice, isposnice, bogomolje, bogoslovije; ni lavre, ni pustinje, ni sela, ni grada širom pravoslavnog sveta, u kojoj se ne čuje njegova reč, ne govori njegova pesma i ne slavi njegovo ime”.
“Vladika Nikolaj posle Drugog svetskog rata nije hteo u Srbiji da prizna vlast koja nije priznavala Boga. Sa patrijarhom Gavrilom Dožićem, emigrirao je u Ameriku. Tamo je i preminuo 1956. godine. Glasilo Srpske pravoslavne crkve povodom njegovog upokojenja nije smelo da objavi ni jednu reč. Kao što nije bila objavljena ni reč o najvećem priznanju koje je vladika Nikolaj 1946. godine dobio od uglednog Kolumbija univerziteta u Njujorku.
Da li su Srbi, zbog svega u prošlosti, danas isti onaj narod čiji je vojvoda bio Živojin Mišić, čiji je iguman bio Hadži Ruvim, a prota Matija Nenadović; čiji su filozofi bili Ubljani Božidar Knežević i Branislav Petronijević. Na kraju da li je to onaj isti narod čiji je arhimandrit bio Justin Popović, a vladika Nikolaj Velimirović. Zbog njih dvojice Ćelije i Lelić postali su Žiča i Studenica, a Valjevo duhovni centar i prestonica Srbije”, poručio je na kraju besede akademik Matija Bećković.
