Награда “Десанка Максимовић” за 2016. годину уручена је данас у Бранковини песнику Мошу Одаловићу. Већ 23 године, на рођендан наше највеће песникиње, њено Ваљево и њена Бранковина постају поносни домаћини највећим песницима и љубитељима позије. Ова сада већ дуга и значајна традиција одржава се у сарадњи Задужбине “Десанкa Максимовић”, града Ваљева, Ваљевске гимназије, Народне библиотеке Србије и Матичне библиотеке “Љубомир Ненадовић” из Ваљева.
Да подсетимо, награда “Десанка Максимовић“ не додељује се само за једну збирку позије него за целокупно песничко дело и допринос српској поезији. Образлажући одлуку жирија, Председник професор Јован Пејчић рекао је да Одаловићева песма своје вредности и значај редовно темељи на најпоузданијем наслеђу српске песме за децу – змајјовине разигране, ведре и поучне и радовићевске, прожете пародистичким и ироничним елементима. “За Мошу Одаловића велика реч Свет значи дакле Лепоту и значи Ред. На том доживљају почива, из тог доживљаја извире сво тематско обиље његове поезије. Он је песник који се саживљава са бићима и стварима, представама и сновима. Он пева из самог детињства. И баш зато мирно можемо казати да је Мошо Одаловић већ данас класик попут Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Душана Радовића, Драгана Лукића и многих других великана. Награда “Десанка Максимовић” неправедно је дуго чекала да то и озакони”, истакао је професор Пејчић.
Примајући плакету, овогодишњи победник, песник Мошо Одаловић захвалио се присутнима и рекао да је у једној својој књизи издвојио као важан биографски податак познанство са песникињом.“Познавао Десанку, познавала ме! Имамо многа дружења и разговоре на сусретима „Лазар Вучковић” , Змајевим играма, Горановом прољећу, Црној Гори. Увек кад бисмо се нашли пред мени незнаном особом, Десанка би ме представила и рекла: – Хајде молим те ону строфу о мајци! Изгледа да смо се срели, данас би рекли препознали, у песми “Мама је глагол од глагола радити” јер смо и она и ја пристигли из породичних густиша: она најстарија од осморо и као прва увек са проходношћу а ја као осми од десеторо, научих се да будем неважан. Па и ова прелепа награда, колико радости, толико подлеже и непријатности: – Откуд ово мени неважноме?!!” , каже песник.
Осврћући се на пребогато стваралаштво наше песникиње, Мошо Одаловић је казао да је и као песникиња за децу и као професор књижевности, Десанка Максимовић знала да је Змај Јовина поезија основно, полазно поље за све песничке нараштаје. Уз подршку и поштовање свих стваралаца за децу, трајала је на том пољу и остала до последњех даха. „Укупно дело Десанке Максимовић , књижевна активност, путовања, етичке побуне, уредна национална и верска осећања, љубав и брижност за мале и небрањене, сва њена поетика, животна начела, усправан ход- ма куд ходила..све се може пресложити у две речи: јеванђеоска тајна. На књижевна сусретања стизала је као на литургију- радосним и драгосним лицем. Свуда су је дочекивали озареним лицима као мало кога у читавој нашој књижевности, уз осећај да нам доноси благосиљалице, олакшице у свакодневним тегобама ” рекао је Одаловић и додао да је, као и сви његови претходници, изабрао једну од Десанкиних песама којом ће завршити своју беседу. Његов избор била је песма „Рендгенски снимак”.
Током полагања венаца на хумку наше највеће песникиње, традиција је такође била да се том приликом казује једна њена песма. Данас је ипак дошло до мале промене правила, али сасвим оправдано: овај пут част је припала управо добитнику награде Мошу Одаловићу да прочита стихове песме коју је још одавно написао. А назив је и био више него симболичан – „Поштанско сандуче Десанке Максимовић” па су надахнуте риме Добитника одале данас на прави начин почаст великој Песникињи.
Такође, синоћ су у свечаној сали Ваљевске гимназије проглашени и победници 23. средњошколског конкурса „Десанка Максимовић”. Од пристиглих 35 песничких збирки, жири је као победничку прогласио збирку поезије „Париски синдром” ауторке Анастазије Бијелић, ученице Карловачке гимназије из Сремских Карловаца. Друго место освојила је Тара Лекић за збирку „Лоше жваке”, такође из Сремских Карловаца док је треће место припало Николини Ђорђевић из Панчева за збирку „Први плес”.
