Nagrada “Desanka Maksimović” za 2016. godinu uručena je danas u Brankovini pesniku Mošu Odaloviću. Već 23 godine, na rođendan naše najveće pesnikinje, njeno Valjevo i njena Brankovina postaju ponosni domaćini najvećim pesnicima i ljubiteljima pozije. Ova sada već duga i značajna tradicija održava se u saradnji Zadužbine “Desanka Maksimović”, grada Valjeva, Valjevske gimnazije, Narodne biblioteke Srbije i Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” iz Valjeva.
Da podsetimo, nagrada “Desanka Maksimović“ ne dodeljuje se samo za jednu zbirku pozije nego za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji. Obrazlažući odluku žirija, Predsednik profesor Jovan Pejčić rekao je da Odalovićeva pesma svoje vrednosti i značaj redovno temelji na najpouzdanijem nasleđu srpske pesme za decu – zmajjovine razigrane, vedre i poučne i radovićevske, prožete parodističkim i ironičnim elementima. “Za Mošu Odalovića velika reč Svet znači dakle Lepotu i znači Red. Na tom doživljaju počiva, iz tog doživljaja izvire svo tematsko obilje njegove poezije. On je pesnik koji se saživljava sa bićima i stvarima, predstavama i snovima. On peva iz samog detinjstva. I baš zato mirno možemo kazati da je Mošo Odalović već danas klasik poput Desanke Maksimović, Branka Ćopića, Dušana Radovića, Dragana Lukića i mnogih drugih velikana. Nagrada “Desanka Maksimović” nepravedno je dugo čekala da to i ozakoni”, istakao je profesor Pejčić.
Primajući plaketu, ovogodišnji pobednik, pesnik Mošo Odalović zahvalio se prisutnima i rekao da je u jednoj svojoj knjizi izdvojio kao važan biografski podatak poznanstvo sa pesnikinjom.“Poznavao Desanku, poznavala me! Imamo mnoga druženja i razgovore na susretima „Lazar Vučković” , Zmajevim igrama, Goranovom proljeću, Crnoj Gori. Uvek kad bismo se našli pred meni neznanom osobom, Desanka bi me predstavila i rekla: – Hajde molim te onu strofu o majci! Izgleda da smo se sreli, danas bi rekli prepoznali, u pesmi “Mama je glagol od glagola raditi” jer smo i ona i ja pristigli iz porodičnih gustiša: ona najstarija od osmoro i kao prva uvek sa prohodnošću a ja kao osmi od desetoro, naučih se da budem nevažan. Pa i ova prelepa nagrada, koliko radosti, toliko podleže i neprijatnosti: – Otkud ovo meni nevažnome?!!” , kaže pesnik.
Osvrćući se na prebogato stvaralaštvo naše pesnikinje, Mošo Odalović je kazao da je i kao pesnikinja za decu i kao profesor književnosti, Desanka Maksimović znala da je Zmaj Jovina poezija osnovno, polazno polje za sve pesničke naraštaje. Uz podršku i poštovanje svih stvaralaca za decu, trajala je na tom polju i ostala do poslednjeh daha. „Ukupno delo Desanke Maksimović , književna aktivnost, putovanja, etičke pobune, uredna nacionalna i verska osećanja, ljubav i brižnost za male i nebranjene, sva njena poetika, životna načela, uspravan hod- ma kud hodila..sve se može presložiti u dve reči: jevanđeoska tajna. Na književna susretanja stizala je kao na liturgiju- radosnim i dragosnim licem. Svuda su je dočekivali ozarenim licima kao malo koga u čitavoj našoj književnosti, uz osećaj da nam donosi blagosiljalice, olakšice u svakodnevnim tegobama ” rekao je Odalović i dodao da je, kao i svi njegovi prethodnici, izabrao jednu od Desankinih pesama kojom će završiti svoju besedu. Njegov izbor bila je pesma „Rendgenski snimak”.
Tokom polaganja venaca na humku naše najveće pesnikinje, tradicija je takođe bila da se tom prilikom kazuje jedna njena pesma. Danas je ipak došlo do male promene pravila, ali sasvim opravdano: ovaj put čast je pripala upravo dobitniku nagrade Mošu Odaloviću da pročita stihove pesme koju je još odavno napisao. A naziv je i bio više nego simboličan – „Poštansko sanduče Desanke Maksimović” pa su nadahnute rime Dobitnika odale danas na pravi način počast velikoj Pesnikinji.
Takođe, sinoć su u svečanoj sali Valjevske gimnazije proglašeni i pobednici 23. srednjoškolskog konkursa „Desanka Maksimović”. Od pristiglih 35 pesničkih zbirki, žiri je kao pobedničku proglasio zbirku poezije „Pariski sindrom” autorke Anastazije Bijelić, učenice Karlovačke gimnazije iz Sremskih Karlovaca. Drugo mesto osvojila je Tara Lekić za zbirku „Loše žvake”, takođe iz Sremskih Karlovaca dok je treće mesto pripalo Nikolini Đorđević iz Pančeva za zbirku „Prvi ples”.
