Desilo mi se Boze moj da sam pre par meseci glorifikovala jednog poznatog Srbina u evropskim okvirima ( nesto kao “ Dugo putovanje u Jevropu). Taj moj Veliki Srbin rodjen je na nekom kamenu u Cg…( nije bitan toponim, jer je dole sve kamen). I ja mu dadoh Bozanske osobine, a on ih preobrati u najgore moguce. Vredjajuci me, ponizavajuci, a sve pod okriljem kako on rece “ bratskog govora“.
Jasno da se mi znamo dugo, i da smo mnogo vise od prijatelja, a mnogo manje od ljudi kod kojih postoji tendecija da se vole u vecnosti. E pa mi smo dvoje koji su sticajem cudnih okolnosti mozda poceli da se glodju do vecnosti. Ja ne volim teatar bez nuzne potrebe. A on ga “ kao ne pravi isto iz nuzde“…. To mu sad dodje pa slicno.
Ali mi slicnosti nemamo. I nisam ono sto ne mogu biti. On ima politicki marketing u koji moze da poveruje jedno neka ovcica zeljna paznje. U tom “ Srbovanju“ On je neko kome su moral, cast, otacastvo…i bivsa zena ( bez papira…i crkvenog braka)…sveta mesta, kao hodocasniku kad krene put Hristovog groba. Njega uvek neko progoni k’o razapetog Hrista. Valjda zato sto je pravdoljubiv. Zene jasno tretira kao poslednju stoku.
Ukoliko nije rodila kao ja do 44. onda je ona baba koja se drznula da razmislja o radjanju. Ovo su sve recenice kojima me je kitio u besu poznati Srbin. I u jednom trenutku sam ozbiljno razmisljala da ga tuzim. Sa tim je jasno bio upoznat.
I kao blagocestita Hriscanka oprostila sam ovo i ispovedila, ali nisam Zaboravila. Zaboravljanje ima sedativni znacaj, ali ja ovo hocu da pamtim zbog svoje buduce dece, ako ih Bog da.
Ana Spisateljica
