Заокружена финансијска конструкција за изградњу ветропарка „Костолац”

Ђедовић Хандановић је у Прес сали Владе Србије истакла да је овим споразумом заокружено финансирање пројекта изградње ветропарка „Костолац”, који се финансира из кредита немачке KfW банке, Европске уније бесповратним средствима од 30 милиона евра и средствима ЕПС-а.

Она је истакла да то представља важан корак у реализацији пројекта изградње ове прве ветроелектране ЕПС-а, капацитета 66 MW, заокруживањем финансијске конструкције у вредности од 144 милиона евра.

Производња ове електране, односно њених 20 ветротурбина, биће довољна да зеленом енергијом снабдева око 30.000 домаћинстава, указала је министарка и објаснила да ће се вeтропарк налазити на месту исцрпљених површинских копова и одлагалишта термоелектрана и копова Костолац.

Ђедовић Хандановић је, подсећајући на то да ће за неколико месеци бити завршена изградња ТЕ Костолац Б3, нагласила да је следећи важан корак улагање у обновљиве изворе енергије (ОИЕ), а то су енергија ветра и соларна енергија.

Према њеним речима, очекује се да ветропарк „Костолац” буде прикључен на мрежу и почне да испоручује зелену енергију за наше грађане у првој половини 2025. године.

У истом периоду, како је додала, требало би да буде завршена и ЕПС-ова соларна електрана „Петка”, снаге 9,75 МW. Све три нове електране у Костолцу – ТЕ Костолац Б3, ветропарк „Костолац” и „Петка” део су великих улагања у енергетски систем које планирамо у наредним годинама, а биће завршене у периоду пре EКСПО 2027.

Она је подсетила на то да је на јавном позиву у октобру 2023. године изабран и стратешки партнер за 1 GW самобалансирајућих соларних електрана, у комбинацији са батеријама, који ће реализовати конзорцијум предвођен јужнокорејском компанијом „Huyndai Engineering”, а који ће по завршетку бити у власништву ЕПС-а, односно државе.

АУДИО: Конференција за новинаре Министарства рударства и енергетике поводом потписивања измена Посебног споразума за Пројекат обновљиве енергије Костолац–Ветропарк

Министарка је напоменула да је код нових инвестиција у ОИЕ посебно важно да имамо могућност да се произведена енергија користи, пре свега, за домаће тржиште.

Тиме ће више зелене енергије у нашем енергетском систему значити не само здравију животну средину, него и већу енергетску сигурност и независност Србије, што је наш стратешки циљ, поновила је Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да су ЕУ и Немачка кључни партнери Србије у енергетској транзицији, наводећи да смо са Немачком успоставили климатско партнерство у циљу подршке нашој земљи у спровођењу Зелене агенде ЕУ.

Са Немачком успешно сарађујемо пре свега у сектору даљинског грејања, на увођењу ОИЕ и развоју преносне мреже, прецизирала је министарка и додала да је та земља од 2000. године уложила 1,5 милијарди евра у енергетски сектор.

Према њеним речима, уз финансијску подршку ЕУ реализујемо неке од најважнијих пројеката у енергетском сектору, као што су гасна интерконекција са Бугарском и Трансбалкански коридор.

Посебно смо захвални на бесповратној помоћ од 165 милиона евра коју смо добили прошле године, пре свега за помоћ енергетски угроженим купцима и улагања у дистрибутивну мрежу, пренела је Ђедовић Хандановић.

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић оценила је да изградња ветропарка „Костолац” представља потврду партнерства Србије, Европске уније и СР Немачке у процесу енергетске диверзификације и зелене енергетске транзиције.

Према њеним речима, приближно 30.000 домаћинстава имаће директну корист од овог ветропарка не само због производње електричне енергије, већ и заштите животне средине и смањења коришћења фосилних горива.

Такође, пројекат ће имати утицај на нова запошљавања у Костолцу и околини, а и на то да би се струја из ОИЕ више користила, објаснила је министарка и додала да Србија има добре пројекте који нам помажу да се наметнемо како бисмо добили значајна средства и грантове од ЕУ.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је да Унија пружа снажну подршку Србији у процесу енергетске транзиције.

Жиофре је предочио да овај пројекат није само доказ посвећености Србије зеленој енергији, већ и камен темељац европског зеленог договора и праведне транзиције, који промовише привредни развој док чува нашу планету и грађане.

Ветропарк „Костолац” представља заједнички подухват удаљавања од угља. Он симболизује нашу посвећеност смањењу ослањања на фосилна горива, декарбонизацији наших привреда и прихватању обновљивих извора енергије, указао је он.

Овај пројекат је, како је нагласио, само један елемент шире подршке Србији у енергетском сектору, која износи преко 500 милиона евра.

Плаћали смо рачуне за струју угроженим домаћинствима и предузећима, модернизујемо енергетски систем болнице ВМА и градимо нови енергетски ауто-пут који доноси зеленију и сигурнију енергију у Србију – Трансбалкански електрокоридор. Стога је ЕУ најважнији партнер Србије у области енергетике, поручио је Жиофре.

Амбасадорка СР Немачке у Београду Анке Конрад рекла је да је та земља поуздан партнер у области енергетске транзиције, те да је кроз регионално климатско партнерство доследно фокусирана на подршку развоју зелене енергије у Србији, као и на енергетско повезивање у Европи.

Интензивно улажемо у енергетску рехабилитацију објеката у јавном сектору, попут ВМА, или у Трансбалкански коридор, којим се неће само повезати Западни Балкан са ЕУ, већ и повећати капацитет мреже, навела је она и додала да поред тога улажу и у декарбонизацију топлана, кроз коришћење биомасе или соларне енергије.

Поред инфраструктурних пројеката, у сарадњи са ЕБРД-ом обезбеђујемо зајам ЕПС-у и кредитне линије за комерцијалне банке намењене малим и средњим еколошким предузећима, као и зеленим инвестицијама, навела је Конрад.

Она је нагласила да ветропарк у Костолцу представља прекретницу јер ће повећати удео ОИЕ у производњи енергије у Србији, а његова годишња производња од 187 гигават-часова замениће око 95.000 тона угља, који би био потребан за производњу исте количине електричне енергије.

Пројекат изградње ветропарка „Костолац” финансира се кредитом банке KfW у износу од 80 милиона евра и грантом од 1,8 милиона евра, као и грантом од 30 милиона евра од стране Европске уније преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF), док 32,2 милиона евра обезбеђује ЕПС.