Вести

ТРЕЋA ПОВЛЕНСКA СРЕМУШИЈАДA 13. МАЈ 2017. ГОДИНЕ, ДОЊИ ТАОР

Meštani povlenskog sela Donji Taor, u čijem se ataru nalazi izuzetna prirodna atrakcija Taorska vrela, osnovali su Udruženje „Zaštita prirode Donji Taor“ i pre par godina pokrenuli turističku manifestaciju

zasnovanu na vrednostima ove čudesne samonikle biljke i njenom izobilju na Povlenu.

Čućemo priču o Sremušu književnika Radovana Belog Markovića, etnolog Dragomir Antonić predstaviće Kuvar jela od sremuša, vešti kuvari takmičiće se u spremanju jela od sremuša, koje će ocenjivati žiri kojem predsedava Vitez kulinarstva Milijan Stojanić.

Održaće se savetovanje stručnjaka o značaju sremuša za ishranu i zdravlje,

Udruženje se bavi i zaštitom Taorskih vrela, obnavljanjem vodenica na njima i turističkom valorizacijom planine Povlen.

Povlen je najveća i najviša planina (Mali Povlen 1347m.n.v.) na planinskom vencu Avala – Gučevo. Lepa i misteriozna sa svojim prirodnim retkostima i legendama. Od one o Alki za koju je Noje vezivao barku, preko morske obale, nalazišta fosila morskih puževa, do čuvenih Povlenksih kugli, izvora Skrapeža, vodenice najčuvenijeg srpskog vampira Save Savanovića i beloglavih supova koji kruže nad njima.

Namera je da se Donji Taor sa Taorskim vrelima oslobodi od plastičnih kesa, da se u njemu koriste samo biorazgradivi materijali i da su uredi odnošenje komunalnog otpada.

Organizator:            Udruženje „Zaštita prirode Donji Taor“.Suorganizatori:     Turistička organizacija Valjevo, Klub„Ars Nova“,Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda“

Informacije: Vlada Dodović, povlenskasremusijada@gmailo.com, Tel.063 399 414

Uspon

Jedan komentar

  1. Lepo je ovo procitati. Imate moju podrsku u svemu. Pogotovo deo gde se pominju plasticne kese. U vise navrata sam bio na Povlenu, obisao i vrhove i Taorska vrela i kuglu i pronalazio fosile. I dolazicu opet jer smatram da do kraja zivota necu imati dovoljno vremena da obidjem i dovoljno upoznam Povlen i okolinu. Upravo sam se juce vratio sa uspelug izleta, a jedino sto mi je zasmetalo su upravo plasticne kese. Ljubicaste, na stotine komada po drvecu i po jarugama u blizini puta. A siguran sam da ih nismo mi izletnici i zaljubljenici u prirodu doneli. U celoj vasoj akciji, mozda bi mogli da poradite na edukaciji lokalnog stanovnistva. Siguran sam da nisu svesni sta imaju, u kakvoj lepoti zive, iako, znam, tesko.
    pozdrav… do vidjenja…

Back to top button