У Србији се смањује број оболелих од туберкулозе, у Колубарском округу и даље висок

Светски дан борбе против туберкулозе, 24. март, обележава се јер је на тај дан 1882. године, Роберт Кох открио бацил туберкулозе. Циљ свих здравствених структура је да се на данашњи дан скрене пажња на саму болест, превенцију и лечење. У читавом свету од ове болести умре 1,5 милиона људи, а оболи од 8 до 10 милиона. Што се тиче Србије инциденца полако пада, 2003. године било је 41 оболели на сто хиљада, а сада је тај број знатно мањи и имамо 17 оболелих, док је циљ да се спусти на 14. Што се тиче Колубарског региона није баш тако сјајна слика јер смо изнад просека републике и код нас је тај број 25 оболелих на сто хиљада становника. Пулмолог др Ђорђе Јовановић из службе Пнеумофизиологије Опште болнице Ваљево дао је савете и смернице за оболеле, али и здраву популацију која долази у контакт са њима.
-Јако је битно да сви који имају неке тегобе дуже време обавезно дођу на преглед како би се утврдило да ли имају туберкулозу или не. Симптоми који могу указати на обољење су често уопштени, а то су пролонгирани кашаљ, неке температуре, губитак апетита и телесне тежине, али је јако битно и да ако постоји сумња да неко у окружењу има болест да се обавезно прегледате – нагласио је др Јовановић.
Често питање из ординације јесте и шта је то лице из контакта са оболелом особом и у ту категорију се рачунају људи који живе са оболелима од туберкулозе или уколико проводе значајан временски период са њима, а то подразумева кумулативни боравак од 40 сати или путовање од бар 8 часова. Особе међу којима треба трагати да ли су оболеле су најчешће особе које имају имуносуфицијенцију, неки малигнитети, ХИВ, деца млађа од 5 година, пушачи, дијабетичари, потхрањени, јер код њих постоји повећан ризик за обољевање од туберкулозе.
Лекари се често у пракси сусрећу и са особама које започну па прекидају лечење.
Уколико је прекид након двомесечне терапије онда пацијента поново хоспитализујемо и враћамо се на почетак лечења, а то и материјални проблем и социоекономски јер се одсуствује додатно од породице и посла. Ми никога не можемо да натерамо да дође на преглед, да остане у болници нити да мора да узима лекове. Имамо и велики проблем са контактима оболелог јер ти људи не желе да дођу на преглед. Преглед не кошта, не траје дуго, није инвазиван и није болан- изричит је др Јовановић.
За туберкулозу се каже да има епидемијске размере у неразвијеним и земљама у развоју, те да је болест сиромаштва и лоших хигијенских услова. Велики проблем су и миграције и на нашем терену смо се сусретали са људима који су пролазили кроз нашу државу. Постоје и ендемска подручја где се туберкулоза чешће јавља у односу на друга. Мачвански и Колубарски округ предњаче у односу на друге регионе по стопи инциденце, али званично објашњење зашто је то тако не постоји. Генетика у овој болести игра значајан фактор јер се дешава да млађе особе доброг здравственог стања без контакта са оболелима имају туберкулозу.
Са једне стране кажемо да пацијенти имају среће јер се болест лечи и излечи за разлику од малигнитета плућа који је у експанзији, а прогнозе нису тако добре. Оно што је још увек добро у овом региону без обзира на инциденцу каква јесте у великом броју случајева пацијенти се излече. Са друге стране веома је добро да ми још увек немамо случајеве мултирезистентне туберкулозе нити резистенцију на све лекове за туберкулозу – закључује др Јовановић.
Др Јовановић је подсетио да осим придржавања здравих стилова живота и хигијенско-дијететског режима, треба пропагирати респираторну културу која подразумева побољшање хигијене руку, затим правилно дисање, кијање и кашљање како би се спречило ширење капљичних инфекција којима се преноси и бацил туберкулозе.