Dobrodošli na Va1.info   Click to listen highlighted text! Dobrodošli na Va1.info
VestiInformacije

U Srbiji se smanjuje broj obolelih od tuberkuloze, u Kolubarskom okrugu i dalje visok

Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, 24. mart, obeležava se jer je na taj dan 1882. godine, Robert Koh otkrio bacil tuberkuloze. Cilj svih zdravstvenih struktura je da se na današnji dan skrene pažnja na samu bolest, prevenciju i lečenje. U čitavom svetu od ove bolesti umre 1,5 miliona ljudi, a oboli od 8 do 10 miliona. Što se tiče Srbije incidenca polako pada, 2003. godine bilo je 41 oboleli na sto hiljada, a sada je taj broj znatno manji i imamo 17 obolelih, dok je cilj da se spusti na 14. Što se tiče Kolubarskog regiona nije baš tako sjajna slika jer smo iznad proseka republike i kod nas je taj broj 25 obolelih na sto hiljada stanovnika. Pulmolog dr Đorđe Jovanović iz službe Pneumofiziologije Opšte bolnice Valjevo dao je savete i smernice za obolele, ali i zdravu populaciju koja dolazi u kontakt sa njima.
-Jako je bitno da svi koji imaju neke tegobe duže vreme obavezno dođu na pregled kako bi se utvrdilo da li imaju tuberkulozu ili ne. Simptomi koji mogu ukazati na oboljenje su često uopšteni, a to su prolongirani kašalj, neke temperature, gubitak apetita i telesne težine, ali je jako bitno i da ako postoji sumnja da neko u okruženju ima bolest da se obavezno pregledate – naglasio je dr Jovanović.
Često pitanje iz ordinacije jeste i šta je to lice iz kontakta sa obolelom osobom i u tu kategoriju se računaju ljudi koji žive sa obolelima od tuberkuloze ili ukoliko provode značajan vremenski period sa njima, a to podrazumeva kumulativni boravak od 40 sati ili putovanje od bar 8 časova. Osobe među kojima treba tragati da li su obolele su najčešće osobe koje imaju imunosuficijenciju, neki maligniteti, HIV, deca mlađa od 5 godina, pušači, dijabetičari, pothranjeni, jer kod njih postoji povećan rizik za oboljevanje od tuberkuloze.
Lekari se često u praksi susreću i sa osobama koje započnu pa prekidaju lečenje.
Ukoliko je prekid nakon dvomesečne terapije onda pacijenta ponovo hospitalizujemo i vraćamo se na početak lečenja, a to i materijalni problem i socioekonomski jer se odsustvuje dodatno od porodice i posla. Mi nikoga ne možemo da nateramo da dođe na pregled, da ostane u bolnici niti da mora da uzima lekove. Imamo i veliki problem sa kontaktima obolelog jer ti ljudi ne žele da dođu na pregled. Pregled ne košta, ne traje dugo, nije invazivan i nije bolan- izričit je dr Jovanović.
Za tuberkulozu se kaže da ima epidemijske razmere u nerazvijenim i zemljama u razvoju, te da je bolest siromaštva i loših higijenskih uslova. Veliki problem su i migracije i na našem terenu smo se susretali sa ljudima koji su prolazili kroz našu državu. Postoje i endemska područja gde se tuberkuloza češće javlja u odnosu na druga. Mačvanski i Kolubarski okrug prednjače u odnosu na druge regione po stopi incidence, ali zvanično objašnjenje zašto je to tako ne postoji. Genetika u ovoj bolesti igra značajan faktor jer se dešava da mlađe osobe dobrog zdravstvenog stanja bez kontakta sa obolelima imaju tuberkulozu.
Sa jedne strane kažemo da pacijenti imaju sreće jer se bolest leči i izleči za razliku od maligniteta pluća koji je u ekspanziji, a prognoze nisu tako dobre. Ono što je još uvek dobro u ovom regionu bez obzira na incidencu kakva jeste u velikom broju slučajeva pacijenti se izleče. Sa druge strane veoma je dobro da mi još uvek nemamo slučajeve multirezistentne tuberkuloze niti rezistenciju na sve lekove za tuberkulozu – zaključuje dr Jovanović.
Dr Jovanović je podsetio da osim pridržavanja zdravih stilova života i higijensko-dijetetskog režima, treba propagirati respiratornu kulturu koja podrazumeva poboljšanje higijene ruku, zatim pravilno disanje, kijanje i kašljanje kako bi se sprečilo širenje kapljičnih infekcija kojima se prenosi i bacil tuberkuloze.

Back to top button
Close
Close
%d bloggers like this:
Click to listen highlighted text!