Dobra vest iz “Krušika”: ugovoren posao za naredne dve godine

Počinje serijska proizvodnja nevođenih raketa vazduh-zemlja. – Posao za još 190 radnika. – Za inženjere konkurs stalno otvoren i mogućnost da zarade i do 100.000 dinara mesečno; stipendija za najbolje srednjoškolce, a u saradnji sa Tehničkom školom školovanje radnika za potrebe fabrike. – Prosečna zarada po zaposlenom dostigla iznos od 46.661,85 dinara mesečno. – Otvara se zdravstvena ambulanta, a u izgledu izgradnja restorana društvene ishrane

Prijatno zvuči podatak, ne samo za valjevske prilike, da je lane privredna uzdanica Valjeva HK “Krušik” a.d. ostvarila godišnji prihod od 3,3 milijarde dinara i pri tom dobit od 200 miliona dinara. To je, tvrde poznavaoci valjevskih privrednih prilika, najbolji rezultat ove kompanije u poslednje tri decenije.

To je bio povod za razgovor sa diplomiranim ekonomistom Mladenom Petkovićem, generalnim direktorom HK “Krušik”, koji je na pitanje VA1.info kakvi su izgledi da se ovako poslovanje nastavi i u narednim godinama rekao:

– Izuzetno povoljni, jer smo već potpisali ugovore u vrednosti od 140 miliona američkih dolara, čime je obezbeđena uposlenost kapaciteta u naredne dve godine. U minuloj godini, potpisan je i ugovor za transfer tehnologije u susedne zemlje u vrednosti od 30 miliona eura. Da bi se ovaj plan ostvario korporacija je zaposlila za poslednje tri godine 565 novih radnika, pa se tako sada ukupan broj zaposlenih povećao na 1700.

Zarade se isplaćuju u dva dela, bez dana zakašnjenja, i plaćaju svi porezi i doprinosi, a prosečna neto zarada iznosila je u prošloj godini preko 46000 dinara mesečno po zaposlenom.

Uz zapošljavanja novih radnika, gospodine Petkoviću, radi se i na realizaciji novih investicija, ali i osvajanju novih proizvoda. Šta biste sa tim u vezi ekskluzivno mogli da kažete za naš portal?

– Radi se na izgradnji novog pogona kapislane u kojoj će se proizvoditi kapisle za potrebe namenske industrije čime će prestati uvoz iz zemalja okruženja. Time će se godišnje uštedeti dva miliona eura. U ovu investiciju uložiće se 10 miliona eura. Takođe, radimo i na realizaciji izgradnje pogona komora za raketne motore. To će omogućiti serijsku proizvodnju raketnih sredstava. Značajno je da ovaj projekat finansiramo iz sopstvenih izvora, a vrednost nije mala, iznosi 9,4 miliona eura. Ovo je, nema sumnje, značajan napredak u odnosu na pređašnje stanje.

Intenzivno radimo i na modernizaciji postojećih i osvajanju novih proizvodnih tehnologija. U januaru ove godine počeli smo serijsku proizvodnju artiljerijskog projektila kalibra 155mm dometa do 40 kilometara, a posebno je značajno da ćemo ove godine prvi put u Srbiji početi sa proizvodnjom nevođenih raketa vazduh-zemlja S-8, dometa do četiri kilometra.

Znači li to novo zapošljavanje radnika i kako se oni koji su već dobili posao odnose prema svojim obavezama?

– Ove investicije će ubrzo otvoriti nova radna mesta za još 190 radnika. Inače, kad govorimo o novom zapošljavanju, da pomenem da je konkurs za elektro i mašinske inženjere stalno otvoren, kao i za iskusne industrijske radnike. Stalo nam je do toga da u fabrici zadržimo što više kvalitetne i stručne radne snage koja će pomoći da se svi problemi u proizvodnji brže rešavaju. Srećan sam što među novozaposlenima ima veliki broj mladih ljudi koji se odgovorno odnose prema poslu i koji se trude da opravdaju svoja radna mesta, ali i da zarade. Nažalost, ima i onih koji se, iako su dugo čekali na posao, neodgovorno odnose prema njemu. Ovih dana smo takvima rekli da ćemo im produžiti ugovore za još četiri meseca. Ako se u tom periodu ne poprave, više neće imati šanse da rade u “Krušiku”, jer kao što je poznato, nikome radno mesto nije zagarantovano. Što se tiče zarada, one su pristojne za naše prilike. Inženjeri, primera radi, koji vredno i dobro rade, mogu mesečno da zarade od 60 do 100000 dinara.

Ima, gospodine Petkoviću, kako smo saznali, i pomaka u školovanju budućih radnika?

– Tačno je. U dogovoru sa Tehničkom školom u Valjevu školujemo dva odeljenja učenika koji su se opredelili za izučavanje zanata koji su nam potrebni. Njih po završetku školovanja očekuje posao u fabrici. Uz to, dogovorili smo se da po dvojici najboljih učenika iz odeljenja škole stipendiramo na Mašinskom ili Elektrotehničkom fakultetu. Stipendije će dobiti i dvoje učenika koji su slabijeg materijalnog stanja.

U nastojanju da “Krušik” vrati staru slavu, ne zaboravljate ni na, kako se nekada zvalo, društveni standard?

– Menadžment korporacije u tome ima dobru saradnju sa sindikatima. Tako smo odlučili da zaposlimo sve majke koje imaju troje dece, a nisu u radnom odnosu. Uz to, pripremamo se da u dogovoru sa Domom zdravlja u Valjevu otvorimo zdravstvenu ambulantu koja će voditi računa o zdravlju radnika. Biće dobro opremljena, imaće stručan kadar, a fabrika će za potrebe ambulante kupiti i kola hitne pomoći. Razmišljamo i o ponovnom otvaranju restorana društvene ishrane, a u sklopu fabrike i obdanište za decu, u kome će, dok su im roditelji na poslu, boraviti deca. Rešili smo i problem sedamdesetak i više radnika, koji su radili u fabrici akumulatora koja je u nesrećnoj privatizacaiji bila zapala u teškoće. Svi radnici su dobili posao, a kada se okonča neuspela privatizacija, oni će ponovo biti vraćeni na svoja radna mesta i raditi na proizvodnji nikl-kadmijum i srebro-cink akumulatora. Da se pohvalimo, počeli smo da se vraćamo i na stara tržišta u okruženju. Već smo, za potrebe železnica u Hrvatskoj, izvezli prve akumulatore, i nadamo se većem poslu.

Kakva je saradnja, gospodine Petkoviću, sa lokalnom samoupravom?

– Skoro da nemamo nikakvih problema. Bilo je nesporazuma do kojih je dolazilo zbog neplaćanja komunalnih usluga, i oni su sada otlonjeni. Sve plaćamo na vreme i uredno. Pomažemo koliko možemo u nekim projektima kao što su, primera radi, popravka mamografa u bolnici, izrada ikonostasa za crkvu u Ćelijama i druge aktivnosti, rekao je na kraju ekskluzivnog razgovora za VA1.info, diplomirani ekonomista, Mladen Petković, direktor HK “Krušik” a.d. iz Valjeva, uz napomenu da bez pomoći Vlade Republike Srbije, ovakvog oporavka “Krušika” ne bi bilo.