Избори за градоначелника: За сада високи старт

До сада су незваничнмо своју кандидатуру за градоначелника Ваљева најавили Драган Јеремић (СПС) и др Слободан Гвозденовић (СНС).
Уколико и званично потврде кандидатуру, један од њих двојице биће градоначелник Ваљева. Снага њихових странака знатно је јача од свих других странака и могућих коалиција у Ваљеву.
Пошто су избори пропорционални треба најпре да освојите већину одборника у Скупштини, па да онда изаберете свог градоначелника.
Било да градоначелник буде Јеремић или др Гвозденовић, то ће значити радикалан заокрет у односу на досадашње руковођење градским пословима.
Прво: ауторитет градоначелника налазиће се у канцеларији градоначелника, а не на „прузи“ или код превише осамостаљених најближих сарадника. Ниједан од њих двојице неће допустити нелојалност у непосредном окружењу, нити тешко видљиву, пузајућу опструкцију својих одлука од стране несклоних нижих службеника.
Постоји још једна сличност између ове двојице могућих кандидата за градоначелника: трпе одређену нетрпељивост дела ваљевског јавног мњења. Ти кругови Јеремићу спочитавају, да се благо изразимо, неприхватљиву дозу надмености, одсуство такта и свесно занемаривање лепих манира.

Код др Гвозденовића ситуација је комплекснија. Њему се углавном приговарају тешке речи на рачун политичких противника. Др Гвозденовић је широко образован човек, изван политичке говорнице је обзиран, тактичан и зна да покаже поштовање. Његов проблем личи на проблем Вука Драшковића из раних дана, како је то видео академик Матија Бећковић. „Има нешто код Вука Драшковића што страшно нервира машинерију владајући (тада СПС) поредак. Када би Вук спознао шта је то, то би била његова највећа предност“, написао је академик Бећковић.
У чему се разликују? Драган Јеремић је утицајан фактор власти у Ваљеву, као директор Дирекције за изградњу. Дирекција има велики буџет, могућност изградње путева, мостова, канализационе мреже, што Јеремић свакако зна да користи за јачање свог политичког утицаја. Уопште он је човек који уме да изгради утицај и да се користи њиме, али начин на који то постиже зна понекад да изазове намрштена лица и код његових партијских истомишљеника.
Др Гвозденовић је доказао убојитост свог опозиционог деловања, што је на својој кожи највише осетила Демократска странка у Ваљеву. Сада је у конструктивној улози народног посланика и могућег кандидата за градоначелника. Уколико буде изабран он ће имати лакшу проходност до Владе Србије чију ће окосницу, по свему судећи, поново сачињавати СНС, са Александром Вучићем, као председником Владе. Што у политичкој пракси Србије никако није занемарљива ствар.
У чему се још разликују ова двојица политичара? Разликују се у самом поимању шта значи бавити се политиком, шта и колико у Ваљеву треба променити, какве односе треба успостављати? Јеремићеви методи су стари и опробани: контролиши све што је могуће контролисати, умири и подмири и оне, макар, наизглед идеолошки и политички с тобом непомирљиве, код неких других најпре на светлост дана извуци њихове слабе тачке. То је став: „Србија је ово, ствари су такве какве јесу, немогуће је то много променити, ја ћу само дати свој лични печат и спроводити утицај“. Све је то, вероватно, довело и до разводњеног, неасоцијативног слогана којим СПС окупља коалицију за изборе у Ваљеву: „Наша прича“. На шта позива тај слоган, на шта и кога обавезује?
Мислимо да је др Гвозденовић у политици принципијелнији. Он је навео да је његов мото за бављење политиком сентенца из доба старог Рима: „Човек је рођен да буде слободан, човек треба да живи у слободи“. То, дакле, не може бити човек којим се манипулише, кога се притиска, несигуран и угрожен човек. Др Гвозденовић треба да буде храбар и да своје присталице и могуће коалиционе савезнике окупља око тих ставова. То би била промена у односу на досадашње време и на досадашњу праксу. „Ко има уши да чује, нека чује!“ пише у Новом завету.