Kampanja: Potkupljivanje

Političari su se odvajkada trudili da na razne načine pridobiju (potkupe) ljude da glasaju za njih. U prošlosti bilo je tu vrlo prizemnih, ponižavajućih primera. Pre Drugog svetskog rata političari Jereze (Jugoslovenske radikalne zajednice) delili su seljacima po jedan opanak. Drugi bi dobili ako bi darodavci uspešno prošli na izborima. U suprotnom imate jedan opanak.

Devedesetih je godina direktor jednog malog doma zdravlja, u pokušaju da postane narodni tribun, otvorio ambulantu u obližnjem selu (nije to bilo u valjevskom kraju), da bi je zatvorio samo sedam dana posle izbornog neuspeha.

Pričalo se, takođe devedesetih godina, da vladajuće stranke dele građanima pred izbore šećer, kafu, deterdžent. (tada deficitarnu robu),  da ih pridobiju da glasaju za njih. Opozicione stranke, koje nisu bile u prilici da čine to isto, govorile su pristalicama da poklone uzmu, a da posle glasaju po svojoj volji i savesti.

Presipanje seoskih puteva i asfaltiranje nekoliko ulica, svuda je bilo deo predizbornog folklora, podrazumevalo se da to uz izbore ide.

Pred izbore 2012. godine vlast Demokratske stranke pokušala je da uređenjem ili šminkanjem gradskih centara u poslednjem trenutku pridobije gradsko stanovništvo, a privremenim zapošljavanjem agronoma, kao savetodavaca na seoskim domaćinstvima privuče selo.

Pridobijanje ili potkupljivanje birača nije samo naša osobenost. Američki bogataš i ambasador Džo Kenedi, na početku političke karijere svog sina Džona, za stanovnike jednog malog grada naseljenog irskim useljenicima, kakvi su bili i Kenedijevi, svakoj irskoj porodici je kupio peć, dao novac za ogrev, muškarcima neštedimice plaćao piće u barovima.

U Valjevu je sada usred predizborne kampanje pokrenut tako širok građevinski zamah od strane Dragana Jeremića, direktora Direkcije za izgradnju Valjeva i kandidata za gradonačelnika SPS, dosad nezabeležen u pridobijanju birača za glasove. Počinje se sa asfaltiranjem ulica, uređenjem parkova.Skoro svakog dana novinari beleže početak nekih radova.

Možda za sve te radove postoje projekti i odluke zasnovane na budžetskom programu, ali čekati da počne kampanja, u kojoj se vi takmičite za najprestižnije mesto u gradu, pa onda aktivirati veliki budžet Direkcije, najblaže rečeno nije fer. Budžet Direkcije (to su pare grada, dakle svih nas) dostupan je samo vama, nikako i vašim konkurentima. Bilo bi makar pošteno da svi ti započeti radovi budu i završeni do izbora, a ne da stoje kao neka vrsta pritiska ili ucene; da vidimo kako ćete glasati, pa ćemo dalje odlučiti.

Kako je na početku tekla politička karijera Džona Kenedija? Bio je veoma neubedljiv. Džaba peći, ogrev, piće, plaćeni pisac govora. Kenedi je izgovarao očekivane, naučene reči. To što je govorio nije dopiralo čak ni do majki čiji su sinovi poginuli u ratu. Onda se Kenedi setio da je i on u ratu izgubio brata, da je i njegova majka jedna od tih žena. Kazao im je da oseća njihovu bol, da su one najhrabrije žene Amerike, da zaslužuju najdublje poštovanje i da će se on truditi, koliko bude u njegovoj moći, da im Amerika to poštovanje i pokaže. Kenedi je stekao  njihovu pažnju, odobravanje i blagonaklonost. Govorio je iz srca.

Hoćemo da kažemo da ljude ne možete svesti na ulice, asfalt, kanalizaciju, vodovod..Morate im dotaći ljudsku nit u njima, morate pokrenuti nešto u njima.

Još nešto: šminkanje gradskih centara 2012. godine nije dalo neke rezulate za Demokratsku stranku. A selo je bilo donelo odluku za koga će glasati, pre nego što su agronomi stigli u domaćinstva. To pouzdano, bez ikakve dileme svedoči poznanik agronom..

Šta ako su stanovnici Valjeva i sela, na osnovu onoga što su videli u protekle četiri godine, i sada doneli odluku pre nego što su mašine stavljene u pogon. Teško da će njih mašine navesti da promene odluku. To se pokazivalo i ranije.