„Poklonjeni zeton“ Skica iz zivota umorne Spisateljice

Nisam navikla da primam poklone.

Nisam navikla na preteranu ljubaznost.

Nisam navikla ni na tople, nepoznate ljude.

Odrastala sam u nekom “ engleskom fazonu“ gde nismo pokazivali nikad previse emocija jedni drugima. Uvek sam bila polite kako to nalazu drustveno prihvatljive okolnosti. Prosto tako funkcionise moj mozak.
E moja pricica o zetonu, ide ovako nekako hronoloski vrlo simpaticno.
Naime, u sredu sam imala zakazane konsultacije kod profesora, zbog rada koji pisem. Drznula sam se da pisem nesto o NOB- u, iako znam da mi se ovaj monarhisticko- cetnicki deo familije prevrce u grobu. Jbg, ja sam dete rova, i meni je do 13- te bilo normalno da znam sve o tekovinama revolucije…o borbi partizana. Sve dok me kevini monarhisti ne naucise ono cuveno : “ Za Kralja i otadzbinu“. A potom prvi put pricestise sa tih istih trinaest godina u Hramu Presvete Bogorodice, u Valjevu.

I od tad ja sam sa komunistima bila na “ Arivederchie“. A onda i Zakon o restituciji koji je stupio na snagu 1991., i nas sudski proces koji je trajao punih 17.godina, oko povracaja oduzete imovine. Bogu hvala, dobili smo svoje. I jasno mi je bilo jos davno da Tito nije cool lik i da su nam komunisti uzeli zemlju. Ali sad se nekako opet bavim ovim stradalnicima partizanima…

No, da se vratim na gore pomenuti peronski zeton.
Sad vec prosle srede…jer vreme neumitno leti, znaci stignem da popijem kafu sa mojom Radinom, dogovorim se sa profesorom oko rada, odleprsam peske od Vasine do Ruzveltove…sve nabadajuci ulicne trotoare na stiklama od 8 cm. I pogledam da mi je vremenska prolaznost 45 minuta. Nije lose…Misilim se fakat nije lose. Dodjem do cuvenog nice mesta “ Pivo i kobaje“ i vidim se sa mojom Kumom. Sve pet sto rekli Hrvati. Negde oko 17h skontasmo da ja imam bus za Valjevo u 17h i 15 min. E tu krece misija zvana “ Kako brzo navatati Taksi“.Ipak sticajem nekih cudnih okolnosti sve se desi brzo.Moja Kuma inace ribetina i po, zaustavi taksi. I ja sva srecna udjoh.
“ Do Basove stanice ako moze? Ali ja imam bus u 17h i 15min …sto bi znacilo da Vi morate da image krila…“ , rekoh onako vise seretski.
“ Pa sad…moguce da stignemo, ako niste neki ekstremni baksuz! “ , rece taksista.
“ Znate, pravo da Vam kazem …ja ko da sam pisala Marfijeve zakone! Onda Vam je sve jasno“…
“ E pa da cutimo, pa da probamo…“ , rece taksista. I mi stvarno zacutasmo.
Guzve, trube, cike, vriske…No, ipak stigosmo. Na satu 17h i 9 min.“ Trci Ana, trci! “ , ponavljala sam sebi. Bum! Salter…Ne vidim bakicu iza mene koja nervozno stenje, jer sam uskocila preko reda. Objasnjavam histericno da kasnim. Vise nisam “ polite“ ..sad sam polite u picku materinu. Zena me salje da kupim peronsku u drugu prostoriju i ponavlja da je to salter 12. Trcim kao luda… I bum! Salter prazan.Nema sluzbenika. Gledam unezvereno sledeci. Sluzbenica dovikuje ( kao Mojsije licno): “ Treba Van zeton! 17h i15 min …za Valjevo! Evo…trcite! “ Ostala su mi dva minuta. Vadim da platim. Ona ponavlja : “ Trcite, nece stici..Pustite to! “
Trcim i ne placam. Ulecem u bus. Sedam, bez daha sam.
Poklonjeni peronski zeton. Znala je gde putujem… Ma Bozija izaslanica licno… Ciao Marfijevi zakoni! Meni se ipak Bog javio….A vi razmisljajte o tome…